Dejan Ćirjaković diplomirao je na Fakultetu savremenih umetnosti. U krvi ovog momka iz Novog Sada je džez muzika, on je i osnovao svoj bend, ali je široj javnosti mnogo poznatiji kao glumac.

Proslavila ga je uloga Boškića u sada već čuvenom TV serijalu „Državni posao”, koji radi sa svojim kolegama Dimitrijem Banjcem i Nikolom Škorićem. Učestvovao je u još nekoliko televizijskih projekata i šou-programa, kao što su „Noćna smena”, „Velika Srbija”, „Srbi u Svemiru”.

Osim TV poslovima i glumom, Ćirković se bavi i muzikom. Zapravo, on je profesionalni muzičar. Bubnjar je novosadskog benda Tripcycle, koji je 2008. godine nastupio u takmičarskom delu prvog Demofesta i osvojio treće mesto. Na poslednjem, devetom, Demofestu našao se i u ulozi jednog od članova žirija.

Goran Stepić je diplomirao na nekadašnjoj Akademiji lepih umetnosti, današnjem Fakultetu savremenih umetnosti, i njegov talenat prepoznao je Javni medijski servis Srbije.

Sada je među najmlađim sportskim komentatorima na RTS-u i jedan od najvažnijih šrafova sportske redakcije te televizije. Gledaoci ga mogu čuti dok prenosi vaterpolo utakmice ili čita sportske vesti u dnevnim pregledima ili vestima.

Sjajni i talentovani momak iz Crne Gore Bojan Marović svoj pevački talenat brusio je u srednjoj muzičkoj školi, kao i na Fakultetu savremenih umetnosti gde je diplomirao na odseku za violončelo. Završio je i Muzičku akademiju na Cetinju.  

Nekada je bio dečko koji obećava, a danas je već poznati pevač sa nagradama i priznanjima sa brojnih festivala. Za Bojana Marovića prvi put se čulo kada je na festivalu Sunčane skale 2002. godine osvojio prvo mesto na Večeri novih zvezda, a već sledeće godine bio je pobednik ovog festivala sa pesmom „Tebi je lako”, koja je postala veliki hit.

Posle pobede u Herceg Novom, pobedio je i na Ohrid Festu dva puta (2004, 2007), a izdao je i još nekoliko muzičkih albuma.

Marijana Mićić je rođena u Beogradu 20. marta 1983. godine. Završila je Osnovnu školu „Kralj Petar Prvi” i Jedanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim diplomirala glumu na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu (sada Fakultet savremenih umetnosti), u klasi Ivana Bekjareva.  

Najpoznatija je kao voditeljka „Velikog brata”, koji je vodila sa Anom Mihajlovski. Popularnost su zajedno stekle u serijalu „Jednostavan život” i vodeći većinu emisija Emotion produkcije. Emotion produkciju je napustila 2014. i prešla na TV „Pink”, gde vodi dečji muzički talent-šou „Pinkove zvezdice”. Glumila je u nekoliko televizijskih serija, a najveći uspeh je doživela u seriji „Ljubav i mržnja”, gde je tumačila ulogu medicinske sestre Slavice.

Milica Gacin radi na Radio-televiziji Srbije više od 20 godina. Počela ja kao voditeljka „Slagalice” 1995. godine, pa je prešla u „Nedeljno popodne”. Dugo radi kao urednik Zabavnog programa na RTS-u, a urednica je i humanitarne emisije „Teleton”.

Naročito je ponosna na učešće u novogodišnjem programu RTS-a „Očekujte neočekivano”, koji su gledaoci sa uživanjem pratili za doček 2016. godine. Bila je urednik „Simfonijskog studija”.

Jovana Stević glumu je upisala tek u 31. godini, ali to je nije sprečilo da postane poznato lice sa TV ekrana. Publika je prepoznaje po ulogama u serijama “Montevideo, bog te video” i “Senke nad Balkanom”.

Glumu na FSU u klasi prof. Vide Ognjenović, upisala je kada su joj mnogi govorili da je to neracionalna odluka. Međutim, ispostavilo se da je to bio pravi izbor. Bavila se i voditeljskim i novinarskim poslom, a pronašla se i u umetničkoj produkciji. Diplomirala je i menadžment masovnih medija.

Priliku da budeo deo velikog projekta, “Montevideo, bog te video” iskoristila je na najbolji mogući način, a posle odličnih kritika odlučila je da upiše studije glume. Jedan je od osnivača festivala srpko-japanskog filma.

–  Nikada nije kasno da verujete u sebe. Glumu na ALUM-u u klasi prof. Vide Ognjenović, upisala sam u 31. godini, kada su mi mnogi govorili da je to neracionalna odluka. Međutim, ispostavilo se da je to za mene bio potreban i ispravan izbor – rekla je Jovana Stević.

Marina Aleksić je završila glumu u klasi Slobodana Šuljagića i sa 20 godina dobila svoju prvu ulogu. Danas čini redovnu postavu Pozorišta na Terazijama, ali je odlučila da se oproba i u drugoj grani umetnosti.

Njen otac je bio opančar i rešio je da proširi posao tako što će se baviti šivenjem i vezenjem narodnih nošnji. Marina je donela odluku da nastavi tradiciju, ali i da ide u korak sa savremenim tehnologijama.

Rad svog oca prenela je u virtuelni svet, pokrenula blog pod nazivom „Opančareva kći” i na svojim društvenim mrežama počela da promoviše načine na koje narodna nošnja i te kako može biti savremena i u trendu, ali i kako uz pravu kombinaciju možemo da izgledamo moderno.

Aleksandra Manasijević odrasla je u Vranju, gde je završila osnovnu i srednju školu i gde je, još kao devojčica, napravila prve glumačke korake u Pozorištu „Bora Stanković”. U početku je igrala u dečjim predstavama, a kasnije je igrala i ozbiljan glumački repertoar. Široj javnosti postala je poznata po ulozi u filmu „Guča”, koji je snimila kao petnaestogodišnjakinja i u kome je zaigrala glavnu ulogu – tinejdžerku Julijanu, nesrećno zaljubljenu u mladog romskog trubača Romea.

Posle završene srednje škole dolazi u Beograd, gde upisuje studije glume na Akademiji lepih umetnosti (sadašnji FSU) u klasi profesora Nebojše Bradića i asistenta Andreja Šepetkovskog. U toku studija igra u filmu „Put ružama posut” i u TV seriji „Folk”.

Nakon studija angažovana je u trupi „Balkan novi pokret”, a formira i sopstvenu trupu „Samteatar”, u sklopu koje se bavi glumom i produkcijom. Ulogom u predstavi ovog teatra „Karakondžule 99 – antiratni kabare” bila je zapažena na više međunarodnih festivala, a na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Šarm el Šeiku 2016. godine ova predstava je proglašena za najbolju u konkurenciji predstava iz 19 zemalja.

Bila je i koproducent filma „Unutra”, u režiji Jelene Marković i Mirka Abrlića, koji je na 43. Festu nagrađen nagradom srpskog ogranka FIPRESCI za poseban doprinos srpskom nezavisnom art filmu.

Kostimografkinja Tatjana Ostojić diplomirala je na Fakultetu savremenih umetnosti, na odseku Dizajn kostima. Svoje kreacije pokazala je na nekoliko domaćih i stranih revija, a kao kostimograf angažovana je na različitim projektima, među kojima su reklame za brojne uspešne kompanije, kao što je Telenor.

Još za vreme školovanja Tatjana je imala priliku da zadivi publiku svojim nesvakidašnjim i smelim idejama. Sa diplomskom kolekcijom debitovala je na Belgrade Fashion Weeku 2014. godine, a istu kolekciju nekoliko meseci kasnije prikazuje i prodaje u Beču na sajmu mode „MODEPLAST”.

Belgrade Fashion Week je nastavio da bude Tatjanina pozornica za kreacije, gde 2015. godine predstavlja kolekciju „Electric blue sky”. Naredne godine na najpoznatijoj modnoj smotri prestonice osvaja nagrade „B future najbolji mladi dizajner” i „Textil najbolji mladi dizajner”, i dobija samostalnu reviju.

Tatjanu karakteriše bogat unutrašnji svet mašte koji, inspirisana modom, predstavlja kroz ekstravagantne komade odeće. Od početka svog rada koristi uglavnom kožu. U poslednjoj kolekciji, „NO SIGNAL”, menja paletu boja i prelazi na vedre i pastelne boje. Neke od Tatjaninih kostima možete pogledati u galeriji na ovom linku.

Sopran Dušica Bijelić svoju uspešnu karijeru započela je još tokom studija pevanja na Fakultetu savremenih umetnosti u klasi Ljudmile Gross Popović. Nakon toga, Dušica je svoje profesionalno usavršavanje nastavila na University of Music u Beču, gde se izborila za stipendiju na čuvenom „Opera Studio of Santa Cecilia” u Rimu.

U svojoj dosadašnjoj karijeri Dušica je višestruko nagrađivana u zemlji i inostranstvu. Njena najpriznatija dostignuća su: pobeda na „Career Bridges” takmičenju u Njujorku, nagrada publike na „Wildbad Rossini Festival” i prvo mesto na internacionalnom takmičenju „Nikola Cvejić”.

Dušica je do sada pevala na koncertima i operama u Španiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Italiji, Japanu i mnogim drugim zemljama širom sveta.

Marko Bastać je rođen 1984. godine, odrastao je i živi na Starom gradu. Diplomirao je na nekadašnjoj Akademiji lepih umetnosti (danas Fakultet savremenih umetnosti) u Beogradu. Radno iskustvo je stekao kao urednik emisija u produkcijskoj kući „Emotion“ od 2006. do 2009., kao i u „Službenom glasniku“ 2009.

Odbornik Skupštine opštine Stari grad postaje 2004. godine, gde se u narednih pet godina neposredno bavi opštinskim problemima. Priliku da svoje ideje sprovede u delo dobija 2010. kada postaje opštinski većnik i započinje niz uspešnih projekata na Starom gradu. Oženjen je, otac dvoje dece.

Miloš Petrović završio je Akademiju lepih umetnosti, odsek Gluma. Međutim, nije se bavio ovim zanimanjem, već je radio na gradilištu. Sa gradilišta je otišao na kasting za film „Šišanje” i tada dobio neku manju ulogu. To je bilo njegovo prvo pojavljivanje na filmu.

Ponovo je hteo da digne ruke od glume, ali ga je Dragan Bjelogrlić pozvao da glumi u seriji „Senke nad Balkanom”, u kojoj je dobio ulogu makroa Stavre, koja ga je i proslavila.

U Beogradskom dramskom pozorištu trenutno glumi u tri predstave: „Kad su cvetale tikve”, „Pomorandže za zbogom” i „Draga, Jelena”, a želja mu je da dobije trajno zaposlenje u BDP-u.

Mecosopran Višnja Popov rođena je 4. decembra 1986. godine u Zrenjaninu. Diplomirala je i stekla master diplomu na nekadašnjoj Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, sadašnjem Fakultetu savremenih umetnosti, u klasi mr Vesne Opsenice. Godine 2012. upisala je specijalističke studije solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Mijailovića.

Tumačila je ulogu Fenene u Verdijevom „Nabuku” 2014. godine, kao i Suzuki u Pučinijevoj „Madam Baterflaj” 2015. godine. Iste godine nastupila je kao solista u „Rekvijemu” Đuzepa Verdija na glavnom gradskom trgu u Stepanakertu, u regionu Nagorno-Karabah. Tokom 2016. godine nekoliko puta je nastupila u ulozi Madalene u Makedonskom narodnom pozorištu u Skoplјu, učestvovala je na operskom festivalu BELEF u Kapetan-Mišinom zdanju u Beogradu, a sa Zrenjaninskom filharmonijom je nastupila na Trgu slobode u Zrenjaninu. Višnja Popov je učestvovala i u Letnjem programu Međunarodnog instituta za vokalne umetnosti u Nјujorku, gde je sarađivala sa istaknutim američkim stručnjacima poput Rut Falkon, Džoan Dornman, Minjon Dan i Hemdi Kfir.

Marija Joković studirala je solo pevanje na Fakultetu savremenih umetnosti u klasi profesorke Ljudmile Gross Popović. Nakon uspešno završenih studija na Fakultetu savremenih umetnosti odlazi u Beč gde uspešno završava postdiplomske i magistarske studije u klasi prof. Gabrijele Lehner. Prve operske nastupe zabeležila je kao član Operskog studija pri Narodnom pozorištu u Beogradu.

Tokom karijere nastupala je i na letnjem belcanto festivalu „Rossini in Wildbad” u Nemačkoj, u zamku Weikersheim, kao i na festivalu „Mecklenburg – Vorpommern”. Poslednjih nekoliko godina intenzivno nastupa u teatru bečkog dvorca Schönbrunn.

Ostvarila je brojne velike uspehe na sledećim internacionalnim takmičenjima: pobednica internacionalnog operskog takmičenja „Kammeroper Schloss Rheinsberg” 2012, pobednica operskog takmičenja „Junge Oper Schloss Weikersheim” 2011. u Nemačkoj, i finalistkinja na internacionalnom takmičenju „Schlossoper Haldenstein” 2009. u Švajcarskoj.

Željko Aleksić diplomirao je glumu na Akademiji lepih umetnosti (sadašnji FSU), a njegova prva ljubav bila je dečje pozorište. Prvi profesionalni ugovor potpisao je još kao student i to je bila uloga u dečjoj predstavi.

Sada je direktor dečjeg pozorišta „Maximus Art” i uživa u onom što radi – priprema predstave za decu. U isto vreme i glumi i vodi računa o tome da pozorištu ništa ne nedostaje.

Lazar Stojković je uspešan UI i UX dizajner sa preko 8 godina iskustva u projektovanju digitalnih proizvoda za različite potrebe tržišta. Znanje koje je stekao na Fakultetu savremenih umetnosti Lazar je iskoristio za dizajniranje interaktivnih prototipova, i kreiranje UI za web i mobilne aplikacije, kao i pisanje kodova spremnih za prijavu u programskim jezicima HTML, CSS i JavaScript.

Zahvaljujući studijama na Fakultetu savremenih umetnosti, Lazar Stojković osnovao je čak tri kompanije u Evropi, a trenutno radi na start up projektu u San Francisku.

Jelena i Pavle Zafirović diplomirali su na Fakultetu savremenih umetnosti, na odseku za dizajn enterijera i nameštaja u kući. Svoje znanje stekli su u klasi vodećih gradskih arhitekata i dizajnera koji su preneli sve preko potrebne veštine za ostvarivanje uspešne karijere. Jelena i Pavle danas vode arhitektonski studio ARHARC, specijalizovan za dizajn enterijera i izvođenje građevinskih radova.

O uspehu studenata FSU svedoči preko stotinu završenih projekata, učestvovanje na brojnim stručnim izložbama, kao i saradnja sa mnogim vodećim časopisima iz oblasti arhitekture i dizajna u kojima su objavljivani njihovi radovi.

Karijeru uspešnog arhitekte i iskusnog dizanera Marko Hinić počeo je da gradi odmah nakon završenih studija na Fakultetu savremenih umetnosti.

Znanja koja je stekao na FSU obezbedila su mu priliku za uspešnu saradnju sa kompanijama Design studio, Kinnarps office Design, Casa office mobili, Zippro com, Dokmanović i mnogim drugim…

Studije na Fakultetu savremenih umetnosti kvalifikovale su Marka kao stručnjaka za dizajn enterijera, dizajn nameštaja i grafički dizajn, i omogućile mu da danas sa puno uspeha radi u SAD.

Damjan Stanković diplomirao je grafički dizajn na Fakultetu savremenih umetnosti, i od tada je započela njegova uspešna karijera.

Spoj kreativnog talenta sa interesovanjem za mehaniku Damjan je iskoristio za dizajniranje svog najpopularnijeg proizvoda, jedinstvenog Rhei sata.

O znanjima i veštinama koje je stekao tokom studija na Fakultetu savremenih umetnosti najbolje svedoči podatak da je pobedio na čak 5 Red Dot takmičenja u dizajnu, i da iza sebe ima preko 10 godina uspešnog radnog iskustva u oblasti za koju se školovao.

Ivana Ivković završila je Fakultet savremenih umetnosti na odseku Menadžment masovnih medija i novinarstvo.

Znanja koja je stekla studirajući na Fakultetu savremenih umetnosti donela su joj sjajne poslovne prilike već tokom studija, kao i mogućnost putovanja. Ivana danas živi svoj san u Njuorku.

Pored toga što radi za njujoršku nedelju mode (NY Fashion Week), često kao freelancer učestvuje na različitim projektima internacionalnih izdanja magazina poput Vogue Mexico, Vogue China, D’Scene. Saznajte više o njenim uspesima na ovom linku.