Književnica, rediteljka i diplomata Vida Ognjenović diplomirala je na katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i na Odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i televiziju. Postdiplomske studije započela je u Parizu na Sorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse odbranila je na Univerzitetu u Minesoti.

Tokom svoje karijere Vida Ognjenović bila je angažovana kao asistent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a kao profesor predavala je i na univerzitetima u Los Anđelesu i Čikagu, dok je kao gostujući predavač obišla sve veće univerzitete u SAD. Režirala je oko stotinu pozorišnih predstava, i veliki broj televizijskih i radio drama po sopstvenim tekstovima koje su doživele izuzetan uspeh.

• Nagrada Prosvete za knjigu godine;
• Andrićeva nagrada za pripovetku;
• nagrada Branko Ćopić za prozu;
• nagrada Laza Kostić za roman;
• nagrada za prozu Paja Marković Adamov;
• nagrada za prozu Romanda Serbika;
• nagrada za književno delo Stefan Mitrov Ljubiša;
• nagrada Statueta Joakim Vujić;
• nagrada Kočićevo pero 2011. za roman „Posmatrač ptica“;
• nagrada Kočićeva knjiga 2011. za životno delo;
• Svetska nagrada za humanizam 2012. koju dodeljuje Ohridska akademija za humanizam;
• Prozart – međunarodno priznanje za autorski doprinos razvoju balkanske književnosti na festivalu PRO-ZA Balkan u Skoplju.

• Zbirka pripovedaka “Otrovno mleko maslačka”, (Prosveta, Beograd, 1994.)
• “Stari sat” (Prosveta, Beograd, 1996.),
• “Najlepše priče Vide Ognjenović” (Prosveta, Beograd, 2001.), roman “Kuća mrtvih mirisa” (Prosveta, Beograd, 1995.)
• “Melanholične drame” (SKZ, Beograd, 1991.),
• “Devojka modre kose” (Ars dramatika, Beograd, 1994.),
• “Setne komedije” (SKZ, Beograd, 1994.),
• “Mileva Ajnštajn”, kao i sabrane drame u tri knjige “Drame I, II, III” (Stubovi kulture, 2000., 2001., 2002).