Šekspir je u izolaciji stvorio „Kralja Lira”, a vi?

Šta možemo da naučimo od velikih umetnika o životu u izolaciji?

Još samo jedan TikTok video, pa beskrajni skrol u potrazi za najnovijim mimovima, onda stoto rifrešovanje Feeda na Facebooku i izolacija se polako pretvara u prokrastinaciju. Ukoliko sebe prepoznajete u ovom opisu, ne brinite. Niste sami.

U trenutku kada su obaveze koje smo ranije imali na pauzi do daljeg, kada ne idemo na fakultet, školu ili posao, čak su i kreativci koji inače vole samoću zbunjeni kako da konstruktivno iskoriste sve to vreme kod kuće.

Pitanje koje treba sebi da postavite je:

Šta da radim dok čekam da sve ovo prođe?

A veliki umetnici svih vremena od renesanse do danas imaju nedvosmislen odgovor:

Umesto čekanja, zašto ne biste stvarali?

 

Izolacija i kreativnost

Verovatno se nikada tokom svog života niste susreli sa ovakvom situacijom i sve vam ovo deluje kao scenario nekog naučnofantastičnog filma, ali treba da znate:

  • tokom svoje istorije čovečanstvo se susretalo sa različitim epidemijama i nepogodama zbog kojih su ljudi bili primorani da dobar deo svojih dana provode u izolaciji.

Iako preventivni boravak u izolaciji mnogi povezuju sa dugim časovima dosade, svi koji su čitali „Dekameron” Đovanija Bokača znaju da karantin može da podstakne imaginaciju, kreaciju i stvaralaštvo.

Priča ide ovako:

Sedam žena i tri muškarca sklanjaju se u kuću nedaleko od Firence kako bi izbegli epidemiju kuge, a način da ispune svoje vreme pronalaze u pripovedanju. I tako nastaje 100 novela sa temama erotske i tragične ljubavi, humora i životnih lekcija. Zapravo 100 priča koje slave život.

Jednostavno: situacije kao što je ova u kojoj se trenutno nalazimo imaju i svoju tamnu i svoju svetliju stranu.

Naime, istorija čovečanstva je neumoljiva: različite epidemije povremeno su potresale i paralisale čitav svet. Nasuprot tome, istorija umetnosti je optimistična: kreativnost, stvaralaštvo i ljudska nada nisu nikada prekinuti.

Jer veliki umetnici su i tokom perioda epidemija i različitih izolacija radili ono što najbolje znaju: stvarali su.

A inspiraciju su često pronalazili u okolnostima koje su ih zadesile. To je bio njihov način da pruže svoj otpor i simbolički sačuvaju sve ono ljudsko do čega nam je stalo i za šta vredi živeti.

U trenutku krize koja pogađa celo čovečanstvo, veliki umetnici se pitaju:

„Da li ću moći
Na ovom nepočin-polju
Da ti podignem šator od svojih dlanova”

(„Daleko u nama”, Vasko Popa)

Bez obzira na to da li je bila u pitanju neka opšta epidemija ili lična sudbina, mnogi veliki umetnici bili su ponekad primorani da nedelje i nedelje provedu u svojoj sobi, izolovani od drugih ljudi. A većina njih iskoristila je to vreme da radi i stvara. Kada je napokon kucnuo čas da slobodno izađu, svet je bio bogatiji za neki veliki roman, dramu, sliku. Drugim rečima: svet je iz krize izašao obogaćen umetničkim delima.

Umetnici su sebi olakšali boravak u izolaciji zahvaljujući inspiraciji i kreaciji, tako što su radili ono što najbolje znaju. Ukoliko i vi budete hrabri i kreativni, ne samo da ćete obojiti sopstveni svet nekim veselijim bojama već ćete možda stvoriti nešto vredno što će ulepšati život mnogih ljudi na planeti.

Stoga, upoznajte se sa velikim umetnicima koji su tokom izolacije stvorili neka od svojih najboljih dela.

 

Jakopo da Pontormo ili umetnost selfija

Svi vi koji volite da pravite selfije, slobodno nastavite. Ne obazirite se na hejtere i komentare da ste površni. Jer ovo je vaš način da zabeležite sebe u ovim jedinstvenim trenucima: sopstvene izraze lica, promene kao što su rast kose i brade.

Uostalom, biće vam lakše kad čujete da se i čuveni maniristički slikar firentinske škole Jakopo da Pontormo bavio sličnim stvarima tokom karantina za vreme kuge.

Dobro, iz očitih razloga on nije mogao da 1522. napravi baš selfi, ali je zato naslikao svoj gotovo nag autoportret i tako ostavio veoma interesantno svedočanstvo o životu umetnika u trenucima velike krize koja je potresala Italiju.

Naime, po izbijanju kuge u Firenci, Jakopo se povukao u kartezijanski manastir, u kome su živeli monasi pod zavetom ćutanja. Dakle, kako nije baš imao društvo za ćaskanje, vreme je iskoristio za svoju umetnost. A pored brojnih fresaka koje je uradio za taj manastir, ostavio nam je i ovaj zanimljiv autoportret.

 

Pozorište u doba epidemije

Verovatno ste već videli brojne mimove i motivacione poruke koje vam poručuju da je čuveni Šekspir stvorio neka od svojih najvećih dela u vreme epidemije kuge. O čemu je reč?

Nama danas izgleda sablasno i čudno da je koronavirus između ostalog zatvorio pozorišta širom sveta. Međutim, upravo nešto slično bilo je česta pojava u elizabetanskoj Engleskoj: pozorišta su tada bila zatvarana zbog epidemije kuge.

Između 1603. i 1613, kada je Šekspir bio na vrhuncu svog spisateljskog umeća, njegov Gloub teatar i ostala londonska pozorišta bili su zatvoreni ukupno 78 meseci, dakle čak 60% vremena.

Sve što je preostalo pozorišnim radnicima jeste da se, kao i ostali građani, povuku u karantine. Međutim, iako se predstave nisu igrale, pozorišna umetnost nastavljala je da postoji. Naime, neka od najvećih dela svetske književnosti i dramaturgije stvorena su upravo u ovom periodu. A njihov tvorac je niko drugi do čuveni Vilijam Šekspir.

Ono što je važno da znamo jeste da je Engleska Šekspirovog doba bila prilično dinamično mesto za život. Česte epidemije kuge i burni politički događaji činili su pozornicu na kojoj je ovaj veliki pisac stvarao neke od najvećih drama.

Upravo 1606. godine, kada se Engleska još oporavljala od sprečenog atentata na kralja Džejmsa, vratila se kuga i sva pozorišta su morala da budu zatvorena, a Šekspir je napisao neka od svojih najvećih dela: „Kralj Lir”, „Magbet” i „Antonije i Kleopatra”.

Iako je svet oko njega stao i bio praktično zatvoren, Šekspir je u sebi nosio čitave neispričane svetove i vreme koje je proveo u izolaciji iskoristio je da ih pomoću pera i papira prizove.

A kada je kuga završena i život se vratio u normalu, Šekspir je nosio vredne poklone za svet.

 

Barbara Es ili o lepoti koja je skrivena baš u našoj sobi

Često usled brzog tempa svakodnevnog života previdimo lepotu onoga što nam je svaki dan tu: naše sobe, pogleda kroz prozor, zgrade preko puta, predmeta koje upotrebljavamo. Jednostavno, navikli smo da mislimo da lepota počiva negde drugo. A u ovakvim trenucima otkrivamo da je zapravo bila sve vreme tu, pored nas i sa nama.

Američki fotograf Barbara Es doživela je težak bronhitis 2018. godine i bila je primorana da čitav mesec provede u svojoj sobi. Za fotografa koji je u stalnom pokretu i potrazi za pejzažima, zanimljivim scenama, neobičnim prostranstvima, ovakva situacija može da bude posebno teška jer sužava polje posmatranja na ono što se vidi iz kreveta.

Međutim, Barbara Es pokazala je da umetnost počiva pre svega u pogledu umetnika:

i tako se ono što se činilo kao zatvaranje i sužavanje zapravo pokazalo kao otvaranje.

Odjednom je pred njom iskrsao uzbudljivi svet svakodnevice: zavodljivi odsjaj escajga, vijugave požarne stepenice, belina klima-uređaja, igra svetlosti na prozoru. Barbara je foto-aparatom, krejon bojicama i drugim tehnikama zabeležila ovo čudo svakodnevice i pretvorila ga u savremenu umetnost koja slavi čovekov život, ali i čari samoće.

 

Sada je vreme da oslobodite svoju kreativnost

Iako svi jedva čekamo da izolacija prođe, važno je da vreme koje provedemo u njoj konstruktivno iskoristimo. Tako ćemo i izlazak iz nje dočekati spremniji. Možda je sada vreme da se posvetite sebi, sagledate put kojim idete, kao i ono što vas očekuje na njemu, oslobodite svoje talente ili pronađete neke za koje niste ni znali da ih imate: igrajte se, istražujte, stvarajte.

Naravno, niko od vas ne očekuje da napravite remek-delo koje će generacije pamtiti, ali možda je sada pravi čas da realizujete onaj projekat koji ste toliko odlagali ili da izmislite potpuno novi kome ćete se posvetiti.

Zavirite u sebe, oslobodite svoj talenat i bacite se u slobodno istraživanje pomoću boja, foto-aparata, reči. Obratite pažnju na koji način zraci sunca padaju u vašu sobu, uhvatite taj selfi iz nekog neobičnog ugla, zagledajte se bolje u pticu koja vam sleće na prozor, pogledajte kako se nebo menja dok na ulicama sve miruje. Drugim rečima, budite kreativni – ne samo da ćete tako lakše podneti ovaj period već ćete ostati proaktivni, vredni, utrenirani, a možda i stvoriti nešto lepo i veliko.

Najzad, možda baš u ovom trenutku donesete neke važne odluke koje se tiču vaše budućnosti i otkrijete da u vama leži savremeni umetnik sposoban da svojim delima ulepšava svoj i život ljudi oko njega.

 

Fakultet savremenih umetnosti pretvara vaš talenat u zanimanje budućnosti

Ukoliko je vaš san da postanete umetnik koji suvereno vlada tradicionalnim i savremenim tehnikama i sposoban je da kreira originalna dela koja će nadahnjivati ljude sa pozornice, zidova galerija, ali i ekrana i monitora kompjutera, onda je važno da znate jedno:

Upis u novu generaciju 2020/21. na Fakultetu savremenih umetnosti  je u toku.

Zapravo, kako je na većini smerova mali broj slobodnih mesta, interesovanje je povećano jer svi žele da obezbede svoje mesto na prijemnom ispitu.

Fakultet savremenih umetnosti je vaša prilika da obezbedite školovanje pod vođstvom i mentorstvom naših vrhunskih umetnika uz najsavremenije uslove i najkvalitetniju opremu. Studenti ove institucije već tokom školovanja izlažu u nekim od naših najboljih galerija, glume u predstavama, objavljuju tekstove: grade svoju prepoznatljivost i ostavljaju pečat u svetu umetnosti.

Svoju prijavu za prijemni ispit, kao i konsultacije koje će vam pomoći da se što bolje pripremite, trenutno možete obaviti online. Ovo je jedini umetnički fakultet koji poseduje napredan sistem za online učenje (Distance Learning platformu), zahvaljujući kome studenti ovog fakulteta i u ovom trenutku dobijaju najkvalitetniju nastavu i dragocenu podršku od svojih profesora.

Distance Learning sistem Fakulteta savremenih umetnosti omogućava i online polaganje najvišeg kvaliteta. Tako da ćete, čak i ukoliko se trenutna situacija nepredviđeno produži, biti u prilici da polažete prijemni i upišete se na fakultet na bezbedan način.

Vreme je da budućnost obojite sopstvenim bojama, a na Fakultetu savremenih umetnosti birate između 13 različitih programa i imaćete priliku ne samo da razvijete svoju kreativnost već i da je dobro naplatite.

Dobro došli!