Početak nove ere u dizajnu: Susret ljudske kreativnosti i AI tehnologije

Svet dizajna prolazi kroz velike promene, a veštačka inteligencija (AI) igra sve veću ulogu u tom procesu. Međutim, paralelno sa ovim napretkom pojavila se i zabrinutost zbog potencijalnih negativnih posledica. Sve češće postoji strah da će automatizacija postati dominantna, a veštačka inteligencija (AI) zameniti ljude u raznim oblastima rada, uključujući i dizajn.

Ove činjenice nameću ključno pitanje: Da li će veštačka inteligencija na kraju zameniti dizajnere i čak potpuno preoblikovati našu praksu? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo razumeti ulogu veštačke inteligencije u dizajnu, ali i važnost ljudske dimenzije u ovom procesu. Zato ćemo u ovom blogu razmotriti odnos između AI-ja i dizajna, istražujući potencijalne implikacije, izazove i mogućnosti koje nas očekuju.

Prednosti veštačke inteligencije: Unapređenje dizajna ili kako AI ubrzava, olakšava i inovira dizajnerski proces

Radeći posao arhitekte, posmatram kako se AI sve više integriše u dizajnerske procese. 

Veštačka inteligencija (AI) sve više postaje ključni alat u arhitekturi i dizajnu, donoseći novu dinamiku i inovacije. Kroz obradu velikih količina podataka, automatizaciju repetitivnih zadataka i brzo generisanje i testiranje dizajnerskih opcija, AI unapređuje efikasnost i preciznost u dizajnerskim procesima. U dizajnu enterijera AI ne samo da brzo obrađuje i analizira podatke već i prepoznaje obrasce, simulira modele i prilagođava se zahtevima korisnika. AI se koristi i za optimizaciju energetske efikasnosti zgrada, analizu prostora, osvetljenja i orijentacije,  realistične 3D renderinge i automatizaciju rutinskih zadataka, kao što su generisanje tehničkih crteža ili provera usklađenosti sa propisima.

Ključna uloga AI-ja ogleda se i u razvoju AR i VR tehnologija, koje omogućavaju kreiranje interaktivnih, realnih 3D modela projekata, unapređujući razumevanje dizajna. 

Parametarska arhitektura i modelovanje otvorili su nove dimenzije u dizajnu koristeći algoritme i matematičke formule za kreiranje složenih geometrijskih oblika. Pomoću dragocenih alata kao što su Grasshopper za Rhino i Dynamo za Revit uspevamo da transformišemo ideje u impresivne 3D modele putem vizuelnog programiranja. Integracija veštačke inteligencije donela je još sofisticiranije mogućnosti manipulacije oblicima, čime smo mi, arhitekte, osnaženi da stvaramo inovativne i jedinstvene projekte koji pomeraju granice arhitekture.

Sve ove tehnologije pomažu nam da unapredimo svoj rad, povećavaju efikasnost i pružaju šansu da se istraže nove mogućnosti dizajna. 

Ljudska uloga u dizajnu: Moć empatije, modelovanja i kontrafaktičkog razmišljanja nezamenljivi su kvaliteti ljudske kreativnosti

Dizajn ne predstavljaju samo tehničke veštine, već je to multidimenzionalan poduhvat koji zahteva ljudsku interakciju, kreativno razmišljanje i sposobnost empatije. Razumeti kontekst, tumačiti emocije i intuitivno shvatiti potrebe korisnika su ključni elementi dizajnerskog procesa koje AI teško može zameniti.

Ljudska mašta nema granica – možemo zamisliti najneobičnije ideje i pretvoriti ih u stvarnost. AI se često oslanja na pravilnost i simetriju, dok mi uživamo u eksperimentisanju sa netipičnim oblicima, intrigantnim teksturama i neočekivanim kombinacijama boja. Recimo, zamislite dnevnu sobu sa stolicom u obliku velikog jajeta – to je nešto što AI teško da može samostalno da zamisli.

Ljudska empatija, naša sposobnost da oblikujemo ideje i kontrafaktičko razmišljanje su snage s kojima ljudi pristupaju oblasti dizajna. Empatija nam omogućava da se poistovetimo sa korisnicima na dubljem nivou, oslobađajući nas ograničenja našeg ličnog iskustva i omogućavajući nam da sagledamo stvari iz različitih perspektiva. Naša sposobnost modelovanja omogućava nam da stvaramo mentalne modele, zamišljamo ishode i biramo alternative, što doprinosi razvoju najefikasnijih rešenja. Kroz kontrafaktičko razmišljanje možemo da zamislimo šta bi se moglo dogoditi vizualizacijom okolnosti koje ne postoje, čime se otvara prostor za kreativnost i inovacije.

Ljudi i AI: AI u kreativnom procesu vođena ljudskom rukom

Ako nas je AI nečemu naučio, to je da su mašine mnogo bolje u konzumiranju podataka nego u stvaranju vlastitog stava, odnosno u individualnoj interpretaciji. To se može zapaziti u ponašanju mašine kada se od nje traži da donosi odluke koje zahtevaju kreativnost i sposobnost generisanja originalnih ideja. 

AI je efikasan kada je reč o konzumiranju podataka, ali ne i kada je reč o stvaranju originalnih ideja i razmišljanju izvan uobičajenih okvira. Uprkos napretku AI-ja, principi dizajna ostaju orijentisani na ljude, uključujući abduktivno razmišljanje i iterativnost. Umesto da AI zameni ljude, oni će verovatno raditi zajedno, podižući dizajn na viši nivo kroz još veću usmerenost na ljudski faktor i kontinuirani razvoj rešenja. Partnerstvo između ljudske kreativnosti i AI analitičkih sposobnosti pruža nove mogućnosti za inovacije. Iako digitalne tehnologije ubrzavaju procese, dizajn ostaje prvenstveno ljudska aktivnost: ljudi vode čitav proces, kreiraju logiku proizvoda i razvijaju strategiju dizajna. Dakle, umesto straha od zamene, treba prigrliti mogućnost saradnje dizajnera i AI-ja.

Lavirint etičkih dilema: AI u oblasti dizajna

AI je sve više u upotrebi kada je reč o dizajnu, ali sa tim dolaze i neka etička pitanja koja se ne mogu  ignorisati. Prvo, ko je zaista autor kreacija koje AI napravi? Kad AI stvara nešto,  zapravo koristi podatke koje smo joj dali – delove umetnosti, dizajna, muzike ili bilo šta drugo što su ljudi prethodno stvorili. AI ne stvara samostalno, već kombinuje i modifikuje stvari koje su već postojale.

Na ovo pitanje još uvek nema definitivnog odgovora. To je nešto o čemu se vode mnoge rasprave, a zakoni i pravila još uvek se prilagođavaju ovoj novoj situaciji. 

Drugi etički problem je da AI može biti korišćen za pravljenje lažnog sadržaja.. Zatim, ako AI treniramo sa pristrasnim podacima, onda i rezultati koje daje mogu biti pristrasni. I na kraju, tu je i problem digitalnog jaza – neki ljudi imaju pristup AI tehnologijama, a neki ne. Sve su ovo etičke dileme koje treba rešiti da bi upotreba AI u oblasti dizajnu bila ispravna u pravnom i etičkom smislu. Za sada je na nama da se vodimo etičkim načelima prilikom korišćenja AI.

Zaključak: Budućnost dizajna – harmonija između čoveka i AI-ja

Dizajn nije samo skup vizuelnih elemenata, već umetnost koja podstiče emocije i stvara jedinstveni karakter prostora. Upravo je to domen koji veštačka inteligencija (AI) ne može potpuno da obuhvati – duboko razumevanje ljudskih osećanja, ličnih utisaka, subjektivnosti i autentičnih iskustava koji dizajn čine posebnim.

Međutim, AI ima svoje prednosti, uključujući sposobnost brze obrade velikih količina podataka i automatizaciju repetitivnih zadataka. Ove prednosti će omogućiti dizajnerima da se fokusiraju na kreativne aspekte umesto na tehničke detalje.

Uprkos ovim prednostima, AI ne može potpuno da zameni dizajnera, već to treba da bude alatka koja unapređuje proces dizajna.

Na taj način dizajn će ostati kreativno polje u kome ljudska genijalnost nastavlja da igra ključnu ulogu, istovremeno koristeći prednosti veštačke inteligencije za kreiranje boljih i inovativnijih prostora.

Autor: Nina Stojanović

REFERENCE:

[1] Markey-Towler, B. (2018). The Economics of Artificial Intelligence. ERN: Other Macroeconomics: Production & Investment. https://www.semanticscholar.org/paper/The-Economics-of-Artificial-Intelligence-Markey-Towler/3ea5c8b3a6846f47e8e5e2835a3af1879e2ac068

[2] Zeng, Z., Sun, X., & Liao, X. (2019). Artificial Intelligence Augments Design Creativity: A Typeface Family Design Experiment. https://www.semanticscholar.org/paper/Artificial-Intelligence-Augments-Design-Creativity%3A-Zeng-Sun/690f394603b87a0cbe730f337c524650df137623

[3] Schon, D. (1992). Designing as reflective conversation with the materials of a design situation. Research in Engineering Design. https://link.springer.com/article/10.1007/BF01580516

[4] Harapan, A., Indriani, D., Rizkiya, N., & Azbi, R. (2021). Artificial Intelligence in Architectural Design. International Journal of Design. https://ojs.unikom.ac.id/index.php/injudes/article/view/4824/2318

[5] Artificial intelligence in the creative industries: a review. Nantheera Anantrasirichai, David Bull. https://www.interaction-design.org/literature/topics/outside-the-box-thinking

[6] https://interiorstylehunter.com/how-artificial-intelligence-is-revolutionising-interior-design/