Autor: Vanredni profesor Stevan Aleksić

Stručna oblast: Scenografija

Crtež, slika i ilustracija su vidovi komunikacije. Poznata rečenica u našem narodu koja glasi: „Je l’ treba da ti crtam?” nije bez razloga ukotvljena odvajkada. Ljudska bića dele se na ona sa izuzetno razvijenom moći vizualizacije i ona koja imaju ograničenu sposobnost da u svojoj glavi zamisle jasne slike, poput filmskih kadrova, do sitnih detalja. Iz tog razloga Bog stvori umetnike koji su tu da pomognu, servirajući sopstvene vizije, ali i prevodeći tuđe na belinu papira.

Scenografske skice

Živimo u vremenu piksela na ekranima ultravisoke rezolucije. Percepcija ljudskog oka dostigla je hiperfazu. Čovek je sposoban da registruje prizore koji se smenjuju velikom brzinom, no postoji granica. Oči se umore, mozak se prezasiti i potreban mu je smiraj. Nakon filma u bioskopu, TV serije ili video-igre, listanja sadržaja na tabletu ili telefonu, potreba za odlaskom u galeriju ili biblioteku veća je nego kada bejasmo klinci, jerbo su tada morali motkom da nas teraju po lektiru i kartu za Narodni muzej.

Da sedneš, u tišini sagledaš ulja na platnu velikih imena. Nema tutnjave, nema ometajućeg zvuka. Samo ti nasuprot istoriji umetnosti. Dišeš spokojno, uživajući u potezima četke Uroša Predića, Paje Jovanovića i ostalih velemajstora. Uz kafu i kolač prelistavaš knjige bogate fantastičnim crtežima. Podsećaš se detinjstva i metalnih, „Štampinih” kioska u kojima si pazario stripove od kusura.

Danas se možemo pohvaliti armijom domaćih crtača stripova koji sa lakoćom stvaraju širom sveta i postižu velika priznanja. Naše tlo je plodonosno i broji genijalne autore na raznim poljima vizuelnih umetnosti. Mladi ljudi koji se opredeljuju za studije savremenih umetnosti uvek imaju nekog na koga mogu da se ugledaju i ko ih može inspirisati.

Studentima često govorim da moraju u potpunosti živeti ono za šta su se opredelili. Svaki dan udisati punim plućima tu magičnu reč – ART.

Digitalna era je naša realnost. Maksimalno koristimo prednosti u kreiranju prizora. Neki se pak opiru, nipodaštavajući rad savremenih stvaralaca.

Digitalna ilustracija je možda potcenjena na ovim prostorima. Za tu veštinu, koja je bonus u portfoliju svakog ozbiljnog umetnika, potrebno je višegodišnje iskustvo. Kada pročita reč „digitalno”, svet misli da kompjuter sam „crta”, kada umetnik klikne na dugme. Naravno, to je zabluda. Beli papir iz fizičkog sveta zamenjuju crna, digitalna tabla i olovka. Umetnikovu ruku i oko ne menja procesor. Ruka, oko, talenat, umetnički fakultet, vladanje širokim spektrom kompjuterskih programa i godine držanja digitalne olovke presudni su u nastajanju ilustracije.

Digitalno ilustrovani plakati domaćih filmova

Koliko god se čoveku učini jednostavno, za jedno delo potrebno je mnogo utrošenih sati za monitorom. Umetnik prvenstveno mora biti dobar, istreniran crtač i slikar, a veština se kuje za vreme studija i nakon diplome, do samog kraja života. Crtež, odnosno linija je EKG samog autora. Digitalno doba olakšalo je umetniku delovanje na određenim poljima. Jeftinije je, jer nema ulaganja u preskupe tube boja, gramažne papire, četke, olovke, markere i pigmente. Oni koji su se opredelili za tradicionalno slikarstvo i dalje ulažu veliki novac kako bi sebi obezbedili atelje, kao i sve potrebne alatke za savladavanje velikog platna. Zato jedna slika košta i treba da košta, ali košta i digitalno delo.

Digitalno ilustrovani plakati stranih filmova

Meni, kao scenografu i ilustratoru, digitalno crtanje odavno je olakšalo život. Tabla i olovka sa kompjuterom mogu zauzeti minimalno prostora, bilo gde da nas zguraju. Paralelno i dalje uradim do pet skica dnevno, na starom dobrom papiru koristeći voljene olovke, lajnere, markere u toplom kutku doma. Ruka i oko moraju biti u stalnoj komunikaciji.

Umetnik mora pronaći balans između prošlosti i novog doba, te naplatiti svoje delo, dojam, kao i lični pečat, koji je godinama uspostavljao.

Put do uspeha je sloboda, spoj savremenih tehnologija u današnjem vremenu i prostoru sa tradicijom i iskustvom.

Umetnost nije ukras dokolice, ona je teško osvajanje, jedna od odlučujućih odbrana čoveka od sudbine. 

Andre Malro