Izložba profesora Đorđa Stanojevića „Slikati prirodom” u Galeriji „Progres”

Izložba profesora Đorđa Stanojevića „Slikati prirodom” u Galeriji „Progres”

linkadmin / / Vesti / 23. 04. 2019.

Šef Departmana vizuelnih umetnosti na Fakultetu savremenih umetnosti, Đorđe Stanojević, još jednom će pokazati svoje radove široj kulturnoj javnosti.

Njegova izložba „Slikati prirodom” biće otvorena u sredu, 24. aprila, u Galeriji „Progres” u Knez Mihailovoj ulici 27 u 20 časova. Izložba je deo projekta „Kvart Belgrade Waterfront”.

Đorđe Stanojević je o svojoj izložbi napisao:

Moj rad se bavi odnosom priroda–umetnost–čovek. U ovom odnosu umetnost preuzima ulogu medijuma u pokidanoj vezi između čoveka i prirode. Proces nastanka umetničkog dela poistovećuje se sa prirodnim procesom, stvarajući jedan potpuno novi kulturni model.

Oskar Vajld je jednom izjavio: „Priroda ne radi ništa drugo, sem što kopira umetnost.” U kontekstu ovog promišljanja i rada, proces nastanka umetničkog dela identičan je prirodnom procesu nastanka života. Nepredvidljiv je i posledica je velikog truda. Bez obzira na sveprisutnu entropiju, priroda uvek iznova rodi. Život i stvaralaštvo su direktno povezani sa ovim procesom.

Izložba „Slikati prirodom” analizira logiku nastanka potrebe za ovakvom umetničkom praksom i predstavlja metodologiju umetničkog istraživanja, koja je posledica poimanja vremena u kome živimo. U istraživanjima postupno dolazim do termina „slikati prirodom”, koji se nameće kao definicija ove umetničke metodologije.

Kao reakciju na agresivno okruženje banalizacije svega i ubrzane entropije, ovaj životni i umetnički koncept nametnuo se kao logično rešenje. U sveopštoj kakofoniji informacija koje dnevno dobijamo, nameće nam se ključno, životno-ekološko pitanje našeg opstanka. I materijalnog i duhovnog. Čitava egzistencijalna konfuzija se neminovno odražava i na polje umetnosti. Umetnički radovi su sve komplikovaniji i zahtevaju slojevita objašnjenja, proučavanja, diskusije i analize.

Zaključak je da život putem umetnosti treba pojednostaviti, svesti ga na prirodni proces. Umetnički proces, u tom slučaju, mora biti isti kao prirodni. Oni moraju biti jedno. Kultura koja nastaje iz ovog jedinstva putem umetnosti harmonizuje društvo i čini ga mogućim.

Kibernetika je nauka o održivim sistemima. Ona govori da su najefikasniji sistemi u prirodi njeni najjednostavniji sistemi. Njihova entropija je najmanja.

Oni zahtevaju najmanje utrošene energije. Binarna postavka stvari jednog elementarnog sistema prirodna je postavka. Ona je osnova i života i umetnosti. Naprosto, civilizacija je došla do nivoa kada više ne može dalje. Ništa joj u svojoj komplikovanosti više nije jasno i mora ponovo pronaći jednostavne, primarne modele koje je ispustila i zaboravila. Oni su tu, u njenom neposrednom okruženju, u prirodi.

Ti prirodni modeli se putem umetnosti i kulture življenja mogu približiti čoveku. Zaustaviti galopirajuću entropiju i gubitak vremena putem primera u umetnosti. Dokazati da se može živeti i stvarati u saglasju sa prirodom. To jeste jedna vrsta revolucije. Ali većina ljudi pretpostavlja da je revolucija akt agresije usled nagomilanog nezadovoljstva određenim društvenim sistemima. Ovakva revolucija je tiha i posledica je evolucije upornog stvaralaštva pojedinca i društva u kome on živi i stvara.

Jozef Bojs na primeru ruže najilustrativnije opisuje ovaj proces. Ruža je revolucija u prirodi. Nestvarna je. Uvek je iznenađenje i uvek je drugačija i nova. Nastaje od trnovite stabljike koja odoleva zimi. Uvek strpljivo sačeka da se steknu uslovi da napupi. Trudom ruže nastaje pupoljak. On se, nakon zrenja, u jednom trenutku transformiše u svu lepotu ovog sveta, u ružin cvet, kao radost, revoluciju.

Dođite u Galeriju „Progres” i uživajte u umetničkim delima koje stvara profesor FSU Đorđe Stanojević.