Galerija Fakulteta savremenih umetnosti domaćin je jedne izuzetno zanimljive izložbe koja nosi naziv „Umetnička knjiga” i čija će postavka moći da se vidi sve do sredine januara 2021. godine.

Izložba je delo Božidara Plazinića, Gordane Kaljalović Odanović i Nikole Radosavljevića, tri umetnika koji se kroz svoju karijeru uglavnom bave umetničkim knjigama.

„Knjiga je sitna jedinica reda u velikom haosu”

Kustos galerije i profesorka FSU Irina Tomić napisala je uvod u izložbu.

Vekovima su knjige bile oblikovane, ispisivane i ilustrovane od strane umetnika i, zbog svojih umetničkih vrednosti, uzimaju se kao značajan izvor za proučavanje stilova. U njima je pak ličnost umetnika bila potisnuta do te mere da se većina ne samo ilustratora već i prepisivača knjiga nije potpisivala. Ako i jeste, to je bilo u funkciji oproštaja i molbe Bogu i onom ko knjigu čita da ne zamere zbog grešaka koje su se sigurno potkrale.
Od pojave štampe knjige su svakako bile dostupnije, ali je njihova unikatnost bila ugrožena. Za preteču knjige kao umetničkog objekta uzimaju se ostvarenja Vilijama Blejka.

Ipak, prema nekim zvaničnim kolekcijama, „artist’s book” ili umetnička knjiga kao forma vezuje se prevashodno za stvaralaštvo futurista, dadaista, nadrealista ili, kasnije, Fluksusa i konceptualnih umetnika. Pod ovim pojmom podrazumeva se knjiga kao umetničko delo poput slike ili skulpture, ali u formi knjige. Kako bi se napravila razlika između knjiga koje je umetnik ilustrovao i umetničkih knjiga, ističe se da se ove druge shvataju kao vrste objekata i često ih nazivaju „artist-made books”. Neke od njih su integracija umetnosti i literature, dok neke nemaju ni reči. Najčešće rukom rađeno delo (delimično ili u potpunosti), ona je umetnički objekat kome je upotrebna funkcija uglavnom odrečena ili minimalna.

O autorima:

Gordana Kaljalović Odanović

Gordana je priredila 29 samostalnih izložbi. Učestvovala je na preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i realizovala dvadesetak kustoskih projekata. Vodila je radionicu za studente u okviru projekta „Outside”, Firenca, 2005, 2006. i 2007.

Dobitnica je više nagrada: Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti 1971; Godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta 1983; Nagrada ULUS-a za malu plastiku 1986; Nagrada Jesenjeg salona za skulpturu 2008; Priznanje RTS-a za autorsko-kustosku izložbu „Poetika linije” 1992; Priznanje RTS-a za doprinos kulturi 1993. Osvojila je treće mesto na izložbi „Prostor knjige” 2014. Realizovala je skulpturu u eksterijeru, Kakslautanen, Finska, 2005.

Izloženi radovi na izložbi „Umetnička knjiga” – „Beskonačna knjiga”, „Struktura knjige”, „Omnia mea mecum porto”, „Zidna knjiga” i „Beskonačni tok” – pripadaju korpusu radova baziranih na literarnom kontekstu. U složenoj interakciji literarnog ka vizuelnom i fiktivnog ka realnom, otvaraju se mogućnosti iščitavanja onog što knjiga predstavlja kao literarno delo, materijalni predmet, tekstualna materija i jezički sistem.

Božidar Plazinić

Božidar Plazinić je umetnički direktor i osnivač prve ekološke kolonije u ovom delu Evrope „Umetnost i papir”. Direktor je i bijenala „Biblioteka – otvorena knjiga Balkana”. Izlagao je na preko 50 samostalnih i 630 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dela mu se nalaze u svim značajnijim muzejima na prostoru nekadašnje Jugoslavije (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu i dr.). Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su: Nagrada za slikarstvo na 18. međunarodnoj izložbi 1987. u Parizu, Nagrada za slikarstvo na 38. Oktobarskom salonu u Beogradu 1997, Oktobarska nagrada Čačka.

Ciklus radova Božidara Plazinića pod nazivom „Biblioteka – Nojeva bajka” deo je višegodišnjeg ciklusa u čijem je centru knjiga kao intimni, piktoralno-jezički zapis umetnika. Ciklus aludira i na biblijsku tematiku, ukazujući na težnju umetnika da sačuva ono najvrednije, a to su knjiga i znanje. Pored toga, umetnikovi radovi predstavljaju i svojevrsni lični dnevnik koji on vodi od 1991. godine, zapisujući sve ono što ga kao čoveka dodiruje, poput istorijskih događaja, ljudskog stradanja i politike.

Radosavljević Nikola

Nikola je u saradnji sa kustosima grafičke zbirke Narodne biblioteke Srbije formirao prvu javnu biblioteku knjige umetnika pod krovnom institucijom kulture u Evropi.

Učestvovao na više od 150 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…). Do sada je organizovao 35 samostalnih izložbi po konkursu i pozivu. Deo je saziva Likovne kolonije „Vlasina” 2019. godine u organizaciji KC Leskovac, na poziv selektorke saziva Nine Todorović. Nosilac je priznanja „Heroj mladih” za kulturu i umetnost, EXIT fondacija, 2019.

Član je ULUS-a (grafička sekcija), ULUPUDUS-a (grafičko-slikarska sekcija), UVUU, (grafička sekcija).

„Izložbeno delo ’Kakav otac, takav sin’ preispituje elemente nasleđa na relaciji roditelj–dete. Sa polazištem u ličnom narativu, gde je moj otac bio vojnik, a ja ne, pokušavam da predstavim razlike u kolektivima u kojima je jedan imao uspešnu verziju treniranog maskuliniteta, a drugi ne. Iako se na prvi pogled ova dva narativa ne dodiruju i izgledaju oprečno, kroz radove se ispostavlja rezultat u razlikama koje su od prevelike sličnosti ili se međusobno nadovezuju određenim oblicima zavisnosti i uslovljenosti.

Izložbeno delo „Da bi se odseklo uvo, potreban je nož” predstavlja složeni odnos između vladajuće i nadvladane društvene strukture i kao kompaktan, savršeno organizovan sistem dokazuje uslovljene međuzavisnosti, gde borba za slobodom izostaje, a prožima svaki njegov segment.”

Posetite Galeriju Fakulteta savremenih umetnosti svakog radnog dana od 8 do 17 časova i uživajte u izvanrednim delima ovih vrsnih umetnika.