Prostor :: Beskrajno

Ima nekoliko stvari na koje smo toliko navikli, da o njima gotovo nikada i ne mislimo: fizički prostor i njegove dimenzije, vreme – bespovratno i analogno, kazaljke sata, merenje protoka vremena i navika da sedimo ili stojimo na stolicama i/ili na zemlji… i u najmanju ruku nam je čudno ako se ijedna od tih koordinata promeni.

A onda se nađemo u digitalnom prostoru, koji je beskonačan… i jedan apsurd odmah stupa na snagu.
Ono što nam smeta da ga shvatimo je ram kroz koji smo primorani da ga gledamo!?
Svaki ekran koji nam je na raspolaganju je vrsta okvira ili kutije, manje ili veće, za jedan prostor koji se širi u svim pravcima i nemoguće ga je izmeriti.¹

Hajde da probamo da zamislimo ekran koji se proteže preko neba i iz njega izlaze predmeti ili oblici, naizgled niodakle. Na primer, ovaj gif deluje kao da bi mogao da se rastegne u beskonačno, zar ne?
I mogao bi, ali ga ograničava fizička stvarnost veba.

Hajde malo da razmotrimo:
Gde je tačno utemeljen ovaj pokretni univerzum? Kolika je gustina prostora ili njegova dubina iza svetlih tačaka? Odakle dolaze ove tačkice? Ne zna se…

Vreme: Beskonačno

Odnos prostor – vreme (na koji smo navikli) u digitalnom svetu ne postoji. Prostor nije konačan, a softverski proces može da se ponovi beskonačan broj puta. Vreme, u smislu naše životne progresije koju smo navikli da brojimo, u digitalnom svetu nema nikakvu funkciju. Osim kada nam se spava, moramo da trepnemo, nestane struje ili se nešto pokvari – delo na digitalnom displeju bi moglo da traje beskrajno dugo.² Da izvire ‘niodakle’ uvek ponovo i ponovo, bez ikakvog habanja ili trošenja.

Zakoni prirode: Zakoni matematike

Pogledajte ovu imitaciju pulsiranja sastavljenu od vektora.

Njeno kretanje deluje sasvim prirodno, ali tu nema ničeg prirodnog – ni nastajanja, ni razmnožavanja, ni nestajanja. Ni godišnjih doba, niti bilo čega čime možemo meriti protok vremena i trošenje materije. Ritam pulsiranja i mekoća pokreta nam daju iluziju o organskom, a iza svega je matematička formula.

Materija u digitalnom prostoru je, takođe, beskrajna, programabilna i nema gravitaciju.
Ne može da padne, ili… ne mora da padne. 🙂

Tehnologija :: alat i interaktivnost

Kada digitalno posmatrate kao medij – beskonačan, kontinualan, responzivan, bez gravitacije i mnogih drugih ‘datosti’ prirode – tehnologija postaje zaista moćan alat za izražavanje.

Delo je responzivno, ne samo prilagodljivo na format već sposobno da odgovori na akciju, na nadražaj. Kao ljudsko telo, digitalno telo (delo) može biti napravljeno da bude interaktivno.Umetničko delo se i sasvim bukvalno dešava i realizuje preko čoveka koji ima interakciju sa njim.

Odjednom, sada u rukama imate alate koji mogu da rade poput prirode, da teku, govore, odgovaraju, ulubljuju se, prate vas, reaguju na vaše prisustvo. Možete da koristite glas, sliku, pokret, toplotu, refleksiju…
Otvaraju se: virtuelna realnost, miksovana realnost (između digitalnog i stvarnog) i niz privatnih realnosti koje sami možemo da kreiramo.

Delo je otvoreno u konstantnoj interakciji sa publikom, koja ga oblikuje, odnosno čini da postoji.

Kada su posetioci videli ovo veliko digitalno sunce, šta su uradili?

Učestvovali su. Napravili su najprirodniju moguću interakciju – sunčali su se.

Media Arts svet :: art + tech

Šta sve možete da očekujete?

• Rušenje konačnosti – život i materiju kreiramo naizgled ni iz čega, iz hladnog i matematičkog. Nema trošenja boja, papira ili fizičkog nestajanja. (osim za skice, ali ne obavezno)
• Ono od čega počinjete da zavisite jesu struja, svetlost, internet, dosta softvera i hardvera, tehničkog znanja i majstorisanja.
• Radite u timu ljudi naizgled potputno raznorodnih iskustava.
• Stalno otvarate granice percepcije i formi izražavanja.

Sasvim poetski, mada u ovom slučaju sasvim izvesno – beskonačnost je moguća.
I u njoj je moguće stvarati.
Tehnologija propuštena kroz šake umetnosti postaje – magija.
Dobro došli u Media Arts.

Katarina Popović, ketworks

1. Više informacija na temu: John Maeda: Maeda on Media, Rizzoli International Publication, New York 2000.
2. John Maeda: Maeda on Media, Rizzoli International Publication, New York 2000.

Analogna literatura:
John Maeda, Maeda on Media

Digitalna literatura:
Rain room
Olafur Eliasson