Statistika pokazuje da kompanije koje ulažu u inovacije beleže veći rast prihoda i profitabilnosti. Prema izveštaju kompanije McKinsey & Company iz 2021. godine, organizacije koje su usvojile kulturu inovacija zabeležile su 2,5 puta veći rast nego njihovi konkurenti koji to nisu učinili.
Kreativnost je u današnjem svetu biznisa jedna od glavnih metrika uspeha, a vrlo često ume da bude i jedini resurs koji će određenu kompaniju diferencirati od konkurencije.
Sistem razvijanja novih proizvoda u tehnološkom sektoru, na primer, u kompanijama kao što su Apple i Google, koristi kreativne pristupe kako bi razvio inovativne proizvode koji menjaju način na koji živimo i radimo.
iPhone nije samo telefon – to je rezultat kreativnog razmišljanja koje je spojilo tehnologiju, dizajn i korisničko iskustvo. Ova kombinacija je omogućila kompaniji Apple da postane lider na tržištu pametnih telefona.
Iako je kreativnost ključna za opstanak kompanije na tržištu, postoje brojne prepreke koje joj mogu stati na put. Jedna od njih je strah od neuspeha.
Mnogi zaposleni se plaše da iznesu svoje ideje zbog mogućih negativnih posledica. Ovaj strah može biti posebno izražen u tradicionalnim kompanijama gde je fokus na stabilnosti i sigurnosti.
Takođe, nedostatak resursa može ograničiti kreativnost. Kompanije koje ne ulažu u istraživanje i razvoj ili ne pružaju svojim zaposlenima vreme za eksperimentisanje često će se suočiti sa stagnacijom inovacija. Mnoge velike korporacije su izgubile tržišnu prednost zbog nedostatka ulaganja u nove ideje.
Još jedna prepreka je rigidna struktura organizacije koja ne podržava otvorenu komunikaciju i saradnju među timovima. U takvim okruženjima, ideje se često gube ili ne dobijaju potrebnu pažnju.
Jedan od dobrih primera kako kreativne ideje menjaju poslovanje jeste kompanija LEGO.
Preko 70 godina, kompanija LEGO je ostvarivala stabilan rast. Ali 1998. godine prodaja je počela da opada, da bi u 2003. godini to bio pad od 26%, a u naredne dve godine još toliko.
Sve to je predstavljalo najveći gubitak u istoriji kompanije.
Kako je kompanija LEGO danas jedna od najuspešnijih kompanija sveta?
Naime menadžment kompanije je 2008. godine odlučio da se okrene svojim korisnicima i ponudi im da oni zarađuju zajedno sa njima.
Kroz otvorene inovacije napravili su projekat „LEGO Ideas” koji je imao za cilj da pokrene postojeću bazu korisnika, a samim tim i razvoj proizvoda, tako što će im omogućiti da predlažu ideje sopstvenog dizajna i da, ukoliko njihov dizajn dobije 10.000 glasova u zajednici, kolekcija potencijalno odlazi u proizvodnju.
Ali ne samo to, već i kreator kolekcije koja je otišla u zvaničnu proizvodnju dobija 1% prihoda od prodaje te kolekcije.
Rizik koji su preuzeli tada bio je i više nego vredan, a lojalnost korisnika nije mogla više novcem da se kupi.
U prvoj polovini 2020. godine, kompanija LEGO je saopštila da su joj prihodi porasli za 2.5 milijardi dolara, između ostalog zahvaljujući snažnoj internet prodaji koja je pomogla da se nadoknadi privremeno zatvaranje fizičkih prodavnica u jeku pandemije korona virusa.
Upravljanje kreativnošću zahteva snažno liderstvo koje može da inspiriše timove i stvori kulturu inovacija. Jørgen Knudstorp, bivši CEO kompanije LEGO-, implementirao je strategije koje su uključivale povratak osnovama brenda i fokusiranje na kvalitet proizvoda.
Njegov pristup je uključivao smanjenje složenosti proizvoda i jačanje komunikacije unutar kompanije, čime je stvorio okruženje pogodno za kreativno razmišljanje.
Kompanije moraju aktivno integrisati kreativnost u svoje poslovne strategije. To može uključivati stvaranje okruženja koje podstiče inovacije kroz otvorenu komunikaciju i saradnju među zaposlenima. Primena metoda kao što su „design thinking” može pomoći timovima da razviju rešenja koja su usmerena na korisnike.
Pored toga, kompanije mogu koristiti platforme za otvorene inovacije kako bi angažovale svoje kupce u procesu razvoja proizvoda. LEGO model „LEGO Ideas” je odličan primer kako angažovanje zajednice može dovesti do uspešnih inovacija koje zadovoljavaju potrebe potrošača.
Ulaganje u obuke i razvoj veština zaposlenih takođe igra ključnu ulogu. Kada zaposleni imaju priliku da razvijaju svoje kreativne sposobnosti, oni su bolje opremljeni da identifikuju nove prilike na tržištu.
Kreativnost može biti ključ za prepoznavanje novih prilika na tržištu. Kompanije koje podstiču inovacije često su brže u identifikaciji promena u potrošačkim preferencijama ili tehnološkim trendovima.
Kreativnost je ključni faktor uspeha u savremenom biznisu koji omogućava kompanijama da se prilagode promenama i prepoznaju nove prilike. Iako postoje brojne prepreke koje mogu otežati ostvarenje kreativnosti, aktivno integrisanje inovacija u poslovne strategije može značajno poboljšati performanse organizacije.
Kroz otvorenu komunikaciju, ulaganje u obuke i angažovanje zajednice, kompanije mogu stvoriti kulturu koja podstiče kreativnost i vodi ka dugoročnom uspehu na tržištu.
Ana Pantić, student
***
https://www.mckinsey.com/featured-insights/2021-year-in-review
https://www.ft.com/content/05806aa4-f819-11df-8875-00144feab49a
