Galerija Fakulteta savremenih umetnosti od petka, 19. novembra, pa do 3. decembra biće domaćin još jedne izložbe. Reč je o autorskom delu umetnice Ljiljane Bursać.

Izložba Ljiljane Bursać je pojedinačni doprinos, zasnovan na ličnom iskustvu, u neprekidnom lancu praznih obećanja… To je svojevrstan land art u razorenom prostoru, moguć jedino ako… osetiš zemlju…

Rad Ljiljane Bursać u dva modula

Rad obuhvata dva osnovna modula. Prvi čini traka sa Assemic pismom, izvedenim u zlatu, na paus-papiru. Drugi modul predstavlja faks-traka, na kojoj su otisci dokumenata u vezi sa „Art forumom”, nevladinom organizacijom koju je umetnica osnovala radi realizacije sopstvenih autorskih projekata, zasnovanih na ideji o očuvanju i unapređenju kulturoloških standarda multikulturnog stanovništva koje živi u izolovanim regionima. Faks-traka sadrži tragove svih pokušaja, molbi, zahteva, protesta, koje je umetnica upućivala relevantnim institucijama, tražeći pomoć i razumevanje da se projekti održe. Uprkos dobijenom pokroviteljstvu Uneska, „Art forum” je prestao sa radom 2008. godine, usled višestrukih opstrukcija. Prazna obećanja dolazila su od svih relevantnih institucija Republike Srbije i velikog broja međunarodnih fondova, koji se u načelu bave ovom problematikom.

Osnivanje i urušavanje „Art foruma”

Počevši od hronologije nastanka, od performansa „Most svetlosti” na mostu u Kosovskoj Mitrovici, izvođenog od decembra 1999. do januara 2000. godine, program „Art foruma” (2003–2008) zaživeo je i održavao se zahvaljujući pokroviteljstvu Nacionalne komisije SCG pri Unesku i finansijskoj pomoći Uneska, iz Programa participacije, u rangu broj 1. U tom periodu „Art forum” je dobio mogućnost da u svoj rad uključi veći broj umetnika i stručnjaka iz zemlje i inostranstva.

Tokom godina pozivima se odazvalo preko 120 uglednih umetnika i stručnjaka iz Srbije, Crne Gore, Bugarske, Danske, Rusije, Grčke, Poljske, Ukrajine, Mađarske, Rumunije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Izraela, Belgije i Velike Britanije. Stvorena je Zbirka od 264 umetnička dela u Velikoj Hoči i od 57 dela u Štrpcu. Napravljena je i Inventarna knjiga, koja je ostala bez upisa i evidencije dela, kao i sva druga prazna obećanja.

Projekat je bio namenjen stanovništvu multikulturalnog, multireligijskog i multietničkog sastava koje živi u posebnim uslovima, izolovanim mestima, izvan mogućnosti za prirodni razvoj, posebno u oblasti umetnosti, kulture i obrazovanja. Zbog nedostatka obrazovanih i stručnih ljudi na lokalnom nivou tadašnji predsednik Nacionalne komisije pri Unesku predlagao je metod rada Ljiljane Bursać i „Art foruma” kao program koji bi trebalo da Vlada i relevantna ministarstva usvoje za celo područje Kosova i Metohije. Nažalost, taj predlog nije zaživeo.

Cilj programa – nove mogućnosti za rad umetnika

Cilj programa bio je da otvori nove mogućnosti za rad u oblasti kulturoloških standarda, koji se mogu unapređivati u skladu sa savremenim tokovima umetnosti, kulture i prosvete, dajući time značajan doprinos komunikaciji različitog, sa sloganom – umetnost kao korektiv – i kao takav mogao je i na međunarodnom planu doneti dobrobit regionu Balkana.
Program „Art foruma” sadržao je širok spektar aktivnosti iz oblasti umetnosti i nauke u funkciji podizanja kulturoloških standarda i očuvanja vrednosti i tradicije lokalnog stanovništva. Počevši od revitalizacije osnovnih uslova života u izolovanim sredinama u kojima živi srpsko i nealbansko stanovništvo, „Art forum” je nastojao da formira program koji zadovoljava potrebe ljudi svih starosnih grupa, stručno koncipiran i primeren uslovima i načinu života.
U tom svojstvu organizovana je Međunarodna likovna kolonija i grafički atelje za mlade likovne umetnike sa Kosova i Metohije, radionice za savremenu umetnost, za istoriju umetnosti, za sociologiju, za etnomuzikologiju, kreativne radionice, dečje kreativne radionice, performanse i književne večeri. Održavane su i izložbe umetničkih i dečjih radova u više gradova Srbije.
Iako su projekti zaustavljeni 2008. godine, rezultati postoje: napravljen je zdraviji temelj za razvoj mladih, unapređen je odnos prema kulturi, umetnosti i tradiciji, uprkos preprekama koje nosi život u izolaciji. Da projekat nije ugašen, rezultati bi sigurno bili vidljiviji, a projekat bi verovatno zaživeo i na znatno široj teritoriji.

Izložba Ljiljane Bursać stoga je dvostruki memento: posvećena jednom poduhvatu u teškim vremenima i okolnostima i njegovom bezrazložnom gašenju. Istovremeno, izložba čitav projekat izmešta u galerijski prostor kao vrstu rekapitulacije, na uvid i preispitivanje u sadašnjem vremenu, posle dvadeset godina.

Irina Tomić,
doktor istorije umetnosti i master etnolog antropolog

O autoru:

Ljiljana Bursać rođena je 27. 10. 1946. u Kragujevcu. Studirala je na Likovnoj akademiji u Beču, Austrija, a usavršavala se i studijski boravila u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, A. R. Siriji i Izraelu. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Korisnik je stipendije „Fond mladih”, 1972–1974. i 1975–1977.
Od 1971. godine priredila je 45 samostalnih izložbi i učestvovala na preko 300 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njena dela nalaze se u uglednim muzejsko-galerijskim ustanovama i privatnim zbirkama širom nekadašnje Jugoslavije i u svetu. Osnivač je i predsednik „Art foruma”.
Godine 1999–2000. izvela je performans „Most svetlosti” na mostu u Kosovskoj Mitrovici.
Nagrade: Beograd, – Vukova nagrada (2020), Beograd, – Laureat Jesenje izložbe, Ulus – Nagrada za životno delo (2019), Beograd – Vinčanska Povelja (2012), Piran, Slovenija – EX Tempore (1990), Mantova, Italija – Premio Nazionale A. R. Giorgi (1976), Mantova, Italija – Placetta San Benedetto Po (1976).

Pogledajte izložbu u Galeriji FSU svakog radnog dana od 9 do 17 časova. Ulaz je besplatan.