Početak nove pozorišne sezone doneo je lepe vesti mladim glumcima Anđeli Rajić i Nikoli Ugrinoviću, doskorašnjm studentima Fakulteta savremenih umetnosti. Naime, predstava „Kad neko zazvoni”, koja je bila njihov master rad, od ove jeseni naći će se na stalnom repertoaru Pozorišta „Slavija”.
Svoje prvo izvođenje ova predstava imala je 29. juna 2018. godine na Sceni „Raša Plaović”, u Narodnom pozorištu, što je ujedno bio završni ispit, kojim su Anđela i Nikola, sa najvišom ocenom, krunisali svoje studije glume. Zakoračivši u profesionalni svet, ovu predstavu, koja je rađena pod mentorstvom profesora Božidara Đurovića, uz komentorstvo docenta Hadži Nenada Maričića, igrali su na raznim malim scenama, kamernim, galerijskim prostorima, salama studentskih domova, uglavnom u humanitarne svrhe, a sve u cilju da se predstava održi u životu, da insprirativna priča francuskog pisca Andrea Pola Antoana dopre do što većeg broja ljudi.
„Ima li danas slobodnog čoveka i gde se on nalazi?”
Ova psihološka duodrama, na jedan duhovit način, sa puno iznenadnih preokreta, upućuje na temu o kojoj čovek što je manje ima – sve više o njoj misli. To je sloboda. Da li su ljudi postali robovi sopstvenih života? Jesu li slobodu trapmili za sigurnost? Ima li uopšte danas slobodnog čoveka… i ako ga ima, gde se on nalazi? Sve su to pitanja koja ovaj komad otvara kroz okolnost slučajanog susreta dvoje ljudi, u smiraj dana, koji izgovaraju rečenice koje pomeraju perspektivu pogleda na stvari ne samo likova iz komada već i gledalaca u publici. Jedna od njih je ona koju ON izgovara:„Smatrate li da je normalno da jedna ptica, jedan leptir, jedan miš, mrav, imaju prava da idu kud im se svidi i kad zažele, a da ja, čovek, i vi, žena, na to nemamo pravo? – citira Nikola repliku u kojoj je sublimirana ideja predstave.
Prva studentska predstava FSU na redovnom repertoaru profesionalnih beogradskih pozorišta
Nakon godinu dana od premijernog izvođenja, pružila im se prilika da se predstave publici u Pozorištu „Slavija”. Uprkos toploj junskoj večeri, sala je bila puna i bilo je pregršt pozitivnih kritika, koje su obezbedile još jedno igranje u septembru, posle kojeg je uprava i definitivno odlučila da se predstava uvrsti u redovan pozorišni repertoar. O tome koliko je za Anđelu i njega značajno to što će odsad njihova predstava imati „krov nad glavom”, mladi glumac kaže:
Sigurno da je olakšavajuća okolnost kada znate da više ne morate da brinete gde će i kada biti naredno igranje, kada ne morate da dovlačite svoj privatni rekvizit od kuće kako bi uredili igrajući prostor, kada ne morate da zovete drugaricu sa produkcije da radi ton i svetlo, već znate da iza vas stoji pozorište, da u njemu postoje ljudi koji vam sve to obezbeđuju. To glumcu ostavlja mogućnost da se fokusira samo na ono što, konačno, i jeste njegov posao – da se bavi glumom. Danas je to gotovo nemoguće, a kada se i dogodi, posmatra se kao retka privilegija. Isto tako, redovan repertoarski život omogućava glumcu kontinuitet koji je od izuzetne važnosti. Znate, nije isto kad predstavu igrate jednom ili dva puta mesečno i kada je igrate jednom u tri meseca. Blagosloveni smo, bar što se ove predstave tiče – sa zahvalnošću završava Ugrinović.
Predstava „Kad neko zazvoni” prva je i jedina studentska predstava sa Fakulteta savremenih umetnosti koja je dobila priliku da živi svoj život u nekom od profesionalnih beogradskih pozorišta. Time je ovaj uspeh još veći.
Naredno, osmo, igranje ove uzbudljive priče zakazano je za 3. oktobar, od 20h.
