Premijerno izvedena opera „Na uranku” u Narodnom pozorištu u Nišu

Premijerno izvedena opera „Na uranku” u Narodnom pozorištu u Nišu

Andjela Petrovic / / Vesti / 2. 06. 2023.

Premijerno izvođenje opere Stanislava Biničkog „Na uranku”, održano je u Narodnom pozorištu u Nišu 7. juna 2023. godine, sa početkom u 20 časova. Ovaj značajni kulturni i obrazovni događaj je doktorski umetnički projekat našeg doktoranda Jovane Solunović-Mitrović, koji je rađen u koprodukciji Fakulteta savremenih umetnosti, Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu i Narodnog pozorišta u Nišu. Projekat je rađen pod mentorstvom prof. Božidara Đurovića i u komentorstvu sa prof. dr Natašom Nagorni-Petrov.

Uloge u operi „Na uranku” tumačili su:

Katarina Mihailović (Stanka) – sopran;
Aleksandra Ristić (Anđa) – mecosopran;
Damjan Mišić (Rade) – tenor;
Marko Milisavljević (Redžep) – bariton.

Komisiju su činili:

Vida Ognjenović, profesor emeritus, Fakultet savremenih umetnosti;
Ljubiša Jovanović, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti;
prof. dr Nataša Nagorni-Petrov;
prof. dr Danijela Stojanović;
Božidar Đurović, redovni profesor Fakulteta savremenih umetnosti (mentor).

Projekat digitalizacije malih operskih formi – doktorski umetnički projekat Jovane Solunović-Mitrović

Projekat digitalizacije malih operskih formi je deo istraživanja u okviru doktorske disertacije. Cilj projekta je da se omogući digitalna distribucija manjih opera s ciljem širenja kulturnog nasleđa i dostupnosti ovih umetničkih dela publici širom sveta.

U današnjem digitalnom dobu tehnološki napredak igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg iskustva i pristupa umetnosti. Jedna od oblasti umetnosti koja se suočava sa izazovima i potrebama savremene publike jeste opera. Tradicionalno gledajući, opera je složena i grandiozna forma izvođenja koja je često bila predstavljana u okvirima elitizma. Međutim, razvojem tehnologije i digitalizacijom otvara se mogućnost da opera postane dostupnija i privlačnija širem krugu ljudi.

Projekat digitalizacije malih operskih formi predstavlja prirodan korak u evoluciji ove umetničke forme. Kroz proces digitalizacije operski aranžmani mogu biti transformisani u zvuk koji je blizak savremenoj publici. Na taj način opera se može približiti novim generacijama i široj publici, koja možda nije imala priliku da iskusi ovu vrstu umetnosti na tradicionalan način.

Cilj projekta digitalizacije malih operskih formi jeste da spoji tradicionalnu umetnost opere sa savremenom tehnologijom i odgovori na očekivanja publike. Kroz digitalizaciju operskih aranžmana stvara se novi prostor za razmenu i upoznavanje sa ovom vrstom umetnosti. Ovaj projekat doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa manjih opera, kao i promociji i popularizaciji ovog žanra umetnosti.

Radnja opere:

Opera je nastala 1903. godine, a radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću. Tu se rađa ljubav između Radeta i Stanke. Stanka dolazi na bunar po vodu, očekujući Radeta. On brzo dolazi i njih dvoje pričaju o svojoj ljubavi i čežnji. Nailazi Radetova majka Anđa, koja ih blagosilja i odobrava venčanje. Stanka se zadržava na livadi, berući cveće zbog skorе svadbe.

Seoski aga Redžep beznadežno je zaljubljen u Stanku i namerava da osujeti njen brak sa Radetom. On nailazi i zaklinje Stanku da mora odgovoriti na njegovu ljubav. Ona mu odgovara da voli Radeta, te joj on preti, a ona se otima i beži. Sledećeg jutra selo se okupilo u veselju u čast venčanja mladih. Iznenada se javlja Redžep i u velikom besu govori da je Rade „sin greha, sin celoga sela”. Niko u to ne veruje. Pojavljuje se Anđa i na opšte zaprepašćenje priznaje da Rade jeste vanbračno dete, ali ne dete greha, već ljubavi. U besu i očajanju Rade poteže oružje na svoju majku, ona naprasno umire od bola, a Redžepovi ljudi na silu odvode Stanku.

U digitalnoj verziji ove priče smeštene u 21. vek naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu, posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu, ali pod okriljem savremenih društvenih i kulturnih uticaja.

Glavna junakinja Stanka suočava se sa izazovima i ograničenjima koje nameće patrijarhalno društvo. Umesto da bude pasivni objekat želje muškaraca, Stanka je svesna svoje vrednosti, seksualnosti i prava na izbor. Njena ljubav prema Radetu nije samo romantična već je i simbol borbe za slobodu i autentičnost.

U ovoj digitalnoj verziji tragedija koja se dešava u priči ima dublje značenje. Ubistvo Anđe, koje je počinio Rade, predstavlja eksploziju duboko ukorenjenog muškog nasilja, ali istovremeno i trenutak preloma za Radеta. Shvatajući posledice svog postupka, on postaje svestan svoje odgovornosti.

Digitalna verzija ove priče naglašava važnost feminizma i promene društvenih normi kako bi se stvorilo ravnopravnije i pravednije društvo. Prikazivanje ženske hrabrosti, kao i preispitivanje patrijarhalnih vrednosti, služi kao podsticaj za dijalog o važnim pitanjima koja i danas postoje u našem društvu.

O rediteljki:

Jovana Solunović-Mitrović je rođena u Nišu 1986.godine, gde završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Potom diplomira na odseku za solo pevanje na Fakultetu umetnosti u Nišu, a master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija završava na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Školovanje iz oblasti teatrologije nastavlja na master studijama u Norveškoj, gde je uspešno odbranila tezu o političkom pozorištu i gezamtkunstverku u egzilu pri Univerzitetu u Bergenu, a mentor je bio eminentni skandinavski profesor Knut Uve Arnsen. Dramaturgiju u praksi usavršava na Nacionalnoj sceni, radeći na modernoj verziji Ibzenovog „Per Ginta” – „Peer Gynt Dub” – čiji je reditelj Tor Vagn Lid. Kao pozorišni producent, praksu je stekla u Norveškom nacionalnom pozorištu za savremeni ples „Carte Blanche”, gde je radila na projektu održivog razvoja i ekološke produkcije u okviru Zelene agende UN. Kao pedagog, osvojila je brojne nagrade sa svojim studentima iz oblasti solo pevanja i dramske umetnosti. Jovana je doktorand na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, gde se bavi izučavanjem procesa digitalizacije malih operskih formi, a opera Stanislava Biničkog „Na uranku” njen je doktorski/umetnički projekat, vođen mentorstvom renomiranog redatelja profesora Božidara Đurovića. Jovana trenutno živi i radi u Bergenu.

Pogledajte atmosferu sa premijernog izvođenja opere Stanislava Biničkog „Na uranku”: