Kreativni marketing nudi nešto drugačije od uobičajenog, od tradicionalnog. Zašto je to upravo tako? Zato što je kreativnost spoj genijalnosti, mašte i originalnosti, svega što izlazi iz rutinskog procesa. Kreativnost uključuje i samoizražavanje, koje se snažno oslanja na instinkte umetnika i negovanje spontanosti u stvaranju.

Kreativni koncepti u savremenom marketingu ne moraju biti kompleksni, zapravo ponekad su najjednostavnije ideje i najefikasnije. U kreativnoj industriji, gde se sofisticirano udvajaju kreativne performanse marketinga i biznisa, ističe se razlika u odnosu na konkurenciju. Ta razlika se ogleda u stalnom negovanju promena i prihvatu fleksibilnosti poslovanja. Upravo je umetnost plodno tlo za prihvat svega kreativnog. Zar nisu svojevremeno i Picasso i Dali odbili da se, svako u svojoj sferi, povinuju strogom konzervativizmu i razviju sopstvene ideje u svojim poljima stvaranja?

Kreativnost negira dosadu i dosadne proizvode. Ponekad se čak čini da kreativnost ima sopstvene emocije i da se lako može zamisliti u vidu nekog čarobnjaka koji atipično stvara i neprestano nudi iznenađenja publici.

Međutim, kreativnost može biti i šokantna, a to se najbolje može primetiti u delima Endija Vorhola koji je svojom umetnošću popularizovao tzv. kontra kulturu. Za razliku od njega Matis i njegovi sledbenici su kreativnost negovali kroz sposobnost da se promoviše postojanost lepote misli poštovaoca umetnosti.

Kreativnost je i vizionarska, jer izaziva ustaljene načine rada u umetnosti i stvaralačkim procesima i izlazi iz tzv. ’zone komfora.’

Kreativnost je i inovativna, jer kontinuirano plasira neke nove ideje, i primenjena kroz marketing i biznis, često ne posustaje ni pred kritikama. To iz razloga što kreativni ljudi imaju visok nivo samopouzdanja i vere u potpuno nove ideje i stvaralačke procese. Isto tako, sve one organizacije koje su spremne da prihvate svaki vid kreativne prakse kad je moguće, razlikovaće se od konzervativne konkurencije.

Autor: Prof dr Nevenka Popović Šević