STUDENTI II GODINE GLUME NA POZORJU MLADIH

/ / Izložbe-nastupi, Studenti / 9. 06. 2015.

Jovan Sterija Popović,
Play Sterija

Akademija lepih umetnosti «Todoris» Beograd
II godina glume
Klasa: Božidar Đurović, red. prof.
Asistent: Hadži Nenad Maričić

Sterija je uvek prisutan i aktuelan na našim scenama i zbog toga je težak zadatak, kako svršenim glumcima, tako i studentima koji možda nisu ni svesni koliki je poduhvat njega igrati kada se zna koja su se sva velika imena proslavila igrajući Femu, Sultanu, Kir-Janju… Ići njihovim tragom, a opet ne kopirati i dati nešto svoje, vrlo je zahtevno, te je zato i uvek interesantno gledati te nekad slavne, a nekad neslavne pokušaje.
Predstava Play Sterija je kolaž koji u sebi spaja scene iz više komada Jovana Sterije Popovića. Iako je takva vrsta predstava često kao salata – nabacana i izmešana, za ovu se ne to ne bi moglo reći. Jasno je da su scene pažljivo birane i lepo ispovezivane. Promene scena bile su prefinjene, tekle su tako da ni na koji način ne izbace gledaoca iz predstave. Sterija kao narator možda je pomalo arhaično teatarsko oruđe, ali u ovoj predstavi fantastično funkcioniše, jer nema zatamnjenja već je sve vrlo transparentno. Stil igre
ponekad je bio karikiran i preteran s namerom da se proizvede komički efekat, što bi možda i zasmetalo
savremenom gledaocu, ali je najčešće bio tačan, te nije nešto preko čega se ne može preći. Kostim je bio
korektan, a svetlo jednostavno. Svojom energijom istakla se glumica Vanja Pavlović koja je tumačila Jucu
u Kir-Janji i Femu u Pokondirenoj tikvi. Te dve uloge jesu bile slične, jer su obe umišljene palanačke žene,
ali se glumica u tim ulogama lepo snašla, pa iako je na momente ispadala iz lika, svojom energijom držala
je gledaoce tako da bi joj sve oprostili. Irena Stanković imala je manju ulogu, ali bila je uverljiva i možda emocionalno najtačnija, vrlo iskrena u svojoj glumi. Treba istaći da je za svaku pohvalu uigranost ovih mladih glumaca koja se videla tokom scena, a možda još više na promenama. Nikola Ugrinović dobio je povelik zalogaj, pa je pored naratora Sterije igrao i Mitu u Laži i paralaži, Mišića u Kir-Janji i Jovana u Pokondirenoj tikvi. Svakom liku pokušao da ugradi nešto drugačije, te bez afiša ne bismo ni bili sigurni da je sve ove uloge igrao isti glumac. Posebno se trudio oko govora, koji je zbog zadržane arhaičnosti zadavao muke mnogim glumcima. Nevena Avramović i Anđela Rajić bile su zaista slobodne sa svojim telima. Obe su plenile sigurnim pokretima, bile samopouzdane i bez straha se upuštale u fizički zahtevne situacije. Anđeli je možda više “legla“ uloga Sultane, u kojoj je pokazala izrazit talenat za komediju, nego naivne Jelice u Laži i paralaži, a Nevena je svoju Katicu u Kir-Janji dovela skoro do groteske. Nikola Todorović
je bio kreativan i prikazao je najviše transformacija igrajući uloge Kir-Janje, mladoženje u Ženidbi i udadbi
i Srete u Zloj ženi, dok je Aleksandar Petrović sa svojom jednom ulogom u Laži i paralaži bio izrazito upečatljiv. Muzika je bila efektna i u duhu vremena. Kraj je bio fenomenalan što jeste produkt dobrog promišljanja profesora, ali i uspešne realizacije. Kraj je kao pečat cele predstave i publika sa tim poslednjim utiskom odlazi. Poznata pesma iz Zle žene, koju su zajedno otpevali svi učesnici, podigla je atmosferu u publici i odlično zatvorila ovu kolaž-predstavu izvođenjem svih glumaca na scenu. Za neke je možda beznačajno reći da je ova predstava imala odlične afiše u kojima je na jedan savremen način predstavila učesnike i time dala posebnu dozu ozbiljnosti. Po publici se videlo da je to mnogo značilo i ljudi, zaintrigirani, često su u svojim afišama proveravali imena glumaca i njihovih uloga.

Nikolina STJEPANOVIĆ

 


linkadmin author