Tange-frange

Trange-frange u srpskom jeziku predstavlja polusloženicu u kojoj dve imenice čine jedna drugu, ali one često mogu imati metaforično značenje. Metaforika ove polusloženice predstavlja prodavanje svega i svačega. Ali, ovde se ne radi samo o zaradi, već o nečemu mnogo bitnijem. Šta se tom prodajom takvih proizvoda dobija i kako ona zapravo utiče na društvo? Glavni sadržaj takvih proizvoda su kič i šund.

Kič se danas ne prepoznaje lako, ne zato što ga ima malo, već zato što ga ima mnogo. Tako se duboko uvukao u sve pore masovne kulture i rasprostranjenog načina života i stekao sofisticirane maske. Paradoksalno, priroda kiča se nije promenila, počev od pećine Lasko, peko „Braće Karamazovih”, Bitlsa, do latinoameričkih serija i Grand Parade. Kič je srozavanje stvarnih umetničkih vrednosti, falsifikat originala, loša imitacija umetničkih dela, vrlo nametljiva.

Na drugoj strani, pojam šunda se odnosi na kič u literaturi. U šund literaturu ulaze ljubavni, erotski, krimi, vestern romani. Tako, šljašteća scenografija i neusklađene boje garderobe na nastupu folk pevačice ne mogu biti šund – oni su kič, a šund može samo biti tekst njene pesme.

Pored takve literature, pojavljuju se i razni časopisi sa niskointelektualnim temama, o neobrazovanim ljudima koji se svrstavaju u pevače, glumce, tj. dodeljuju im se zvanja kojima ne pripadaju. Pored tekstova sa veoma vulgarnim sadržajem, tu su i slike i fotografije koje upotpunjuju takav šund materijal. Pogledamo li danas izlog prosečnog kvartovskog kioska, primetićemo da se uz gomilu stripova, gotovo sramežljivo švercuju i poneki tanki romani na nekvalitetnom papiru. Direktno je sve povezano sa televizijskim programom.

Postoje mnogi televizijski kanali kojima je glavni adut i program zapravo reality program, koji čini zabavu za narod. Takvi kanali mnogo zarađuju, što im je i cilj, te njihova stopa prihoda raste, a mentalitet naroda se sve više i više spušta. Prikazivanje takvih emisija stvara novo zanimanje, koje se naziva ,,reality takmičar”. Oni idu od jednog do drugog reality programa i nemaju konkretno zanimanje. Možemo reći da i oni koji se pojavljuju po takvim show programima prodaju sebe vrlo jeftino svojom prostotom, vulgarnošću, i pristajanjem na sve. Time se može smatrati da oni sami sebe predstavljaju kao trange-frange robu, jer ih svuda ima, „dostupni su svima, vrlo su jeftini i nekvalitetni”.

Važno je biti svestan da kič i šund postoje samo dok su materijalno isplativi, jer ih niko ne stvara iz drugih motiva, kao što je to slučaj sa pravom umetnošću. S obzirom na to da je ekonomska situacija Srbije veoma teška, ljudi zbog malih finansijskih prihoda ne mogu da obezbede kvalitetan život, pa su primorani da koriste nekvalitetne proizvode, a samim tim i da, na primer, čitaju nekvalitetnu literaturu. Takva materijalna situacija je dovela, između ostalog, da ljudi zbog prevelikih problema, stresa i nemaštine, traže izlaz i beže od realnosti.

Jedan od problema smatram da počinje od školstva. Profesori i nastavnici u školama ne privlače mlade svojim predavanjima, niti su zainteresovani da im se posvete i motivišu ih kako bi radili i trudili se. Mlade ljude koji su u godinama u kojima bi trebalo mladalačke dane prožive na pravi način teraju na prevelike obaveze koje im dobrim delom oduzimaju pravo na život svojstven njihovom uzrastu.

Zbog toga traže begu od realnosti, prepuštaju se televizijskom programu, a naročito mlade devojke, koje se ugledaju na takozvane starlete, uviđaju kako da bez imalo rada, truda, kvaliteta ili talenta postanu neko i nešto. Glavna karakteristika starleta je neprirodan izgled koji omugućava i onim ,,manje lepim” devojkama da stvore ono što im je potrebno.

Zar iz svega ovoga – uzroka, posledica, nemaštine, životnih situacija, mentaliteta, elana, različitih potreba ljudi, kao i još mnogo nepomenutih primera – ne možemo da zaključimo da na trenutnu situaciju utiče SVE I SVAŠTA, odnosno da ima mnogo različite TRANGE-FRANGE ,,robe” koja razara društvo?

Mulj-mulj

Koliko puta nam se desilo da sedimo u čekaonici neke državne ustanove i čekamo da nas prozovu da damo ili dobijemo neke papire, da se konsultujemo, zdravstveno pregledamo ili nešto hitno uradimo? Prođu nam kroz glavu razne misli: da li smo mogli to sve na brži način da uradimo, da li poznajemo nekoga ko može da nam pomogne da uradimo nešto ,,preko veze”. Čuvena fraza ,,preko veze” u današnje vreme je postala uzrečica koja se pre tajno koristila, a danas više ne predstavlja tabu temu. Zašto da čekam, da se potrudim, da budem kulturan i da imam strpljenja, kad sve to može neko da mi završi? Ovo su pitanja koja se nesvesno provlače kroz život svakog čoveka.

Nalazimo se u 21. veku, u svetu gde se živi ,,brzo”. Nemamo vremena, strpljenja i sve mora odmah i sad. Ali, biti prozvan prvi u čekaonici, skratiti neko čekanje za 15 minuta ili za dva dana, brže nešto završiti, ne predstavlja mnogo ozbiljan problem, kao na primer pojava i opstanak nelegalnih radnji. Ko je kriv za to, ko to dozvoljava, i da li se tome može stati na put, pitanja su koja će se večno postavljati. Takvih radnji i segmenata ima mnogo kako u svetu, tako i kod nas.

Fenomen žargonski nazvan „muljanje” podrazumeva, recimo, sve ono što se dešava u školama i na fakultetima kada je reč o proverama znanja, prepisivanje, davanje tuđih radova i pokazivanje netačne slike o svom znanju.

Sve ono što spada u izvršavanje ostalih nelegalnih radnji i ono što je zakonski zabranjeno su korupcija, kriminal, prostitucija, krađa za koju se ne zna, nerealna novčana zarada za kratko vreme, pobeda na tenderu uz prethodni dogovor i mnoga druga sitna i krupna delovanja. Jednu od glavnih nezakonitih radnji predstavlja korupcija.

Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći, radi sticanja sopstvene koristi. Ima je u svim sferama i zakonski je najstrožije zabranjen.

Sledeća oblast je kriminal, naziv kojim se opisuju sve delatnosti kojima se krše moralne norme nekog društva, pogotovo kada je reč o normama iza kojih stoji zakonska sankcija države. Možemo reći da u Srbiji ima mnogo kriminala i kriminalnih grupa. Ima onih koji se bave prodavanjem droge, političkim kirminalom, kriminalom kroz pljačkanje banki, zlatara, menjačnica, kuća, stanova i automobila. Svako učinjeno delo koje se kažnjava po zakonu, a krivac nije osuđen za to, možemo nazvati ,,muljanjem”. Jer, ko stoji iza toga i dopušta da oni koji izvršavaju takve radnje umesto da su kažnjeni, oni su na slobodi? Veoma je bitno pomenuti spretnost takvih osoba i organizovanih kriminalnih grupa koje uspevaju da se godinama odupiru najvišem vrhu državne vlasti. Najveće kriminalne grupe se bave prenosom i švercom droge – prodaju je, unose, iznose, dostavljaju, pa čak i sami konzumiraju. Treći veliki problem koji čini nelegalnu radnju jeste prostitucija.

Prostitucija je pružanje seksualnih usluga za novac ili drugu materijalnu nadoknadu. Prostitucije u Srbiji ima i policija se bori sa njenim istrebljenjem, jer je glavni razlog neplaćanje poreza svake osobe koja pruža ovakve usluge. Sve što je nelegalno, a događa se, i pritom je javnost obaveštena i upućena u takve radnje, možemo nazvati javnom tajnom. Pored prostitucije, nelegalne radnje se dešavaju i u najvišem vrhu države, odnosno u politici. Ako politiku dovedemo u vezu sa istinom i laži, shvatićemo da i u njoj ima nelegalnih radnji, a svakako da svaka laž prikrivanje istine i deo je ,,mulj-mulj” posledica.

Kulminacija nastaje u momentu kada publika (narod, građani) kojoj se laži upućuju biva prisiljena da odbaci razliku između istine i laži – da bi preživela. Tada iz javnog života potpuno iščezava činjenična istina, a laž dobija legitimitet. Ovde se često javlja efekat ,,Kad može on, mogu i ja!”, što znači da su jedni drugima primeri i da je tome jako teško stati na kraj, a problem se, takođe, može javiti ako su jedni sa drugima povezani. To su sve direktne posledice koje utiču na razaranje društva, a naročito mladih, kojima su takvi događaji loši primeri, koji utiču na njihovo intelektualno razvijanje.

Gur-gur

Koliko puta smo se zapitali kako se neki ljudi nalaze na nekim pozicijama, a da pouzdano znamo da nisu dospeli tu svojim radom, trudom, inteligenicijom ili moralnim vrednostima. Čujemo često rečenice ,,Neko ga je progurao!“, ,,Ona je gurnuta tu!“ ili ,,Proguraću te ja!“. Guranje – glagol koji je tako čest u srpskom društvu, provlači se svuda, u svim i kroz sve oblasti. Onoliko koliko se koristi u gramatici, toliko ga ima i u socijalno-društvenim sferama. Svaki dan se možemo susresti sa tim, putem televizije, društvenih mreža, na birou rada, na fakultetu ali najviše u medijima.

Novine ili, danas popularniji izraz, mediji je termin koji se koristi da bi se označile one strukture u društvu koje postoje da bi komunicirale sa širom javnošću. U današnje vreme mnoge novine se iskorištavaju za davanje informacija koje se nikako ne bi našle tu da nisu plaćene.

Novac. Glavno sredstvo kojim se dolazi do svega što poželite. Tri minuta na najaktuelnijoj televiziji, posao, naslovna strana u novinama, fakultetska diploma i ostale korupcijske želje. Živimo u periodu kada se ne živi već preživljava i kada svaki dobijeni novac znači, bez obzira na koji je način stečen. Problem nastaje kada se na visokim pozicijama nalaze ljudi bez velikog obrazovanja, kada na televiziji gledamo sve više nekvaltetnijeg i vulgarnijeg programa, kada nas leče lekari sa kupljenim diplomama, i kada nam društvene mreže stvaraju pogrešnu sliku o svetu oko nas.

Društvene mreže su sledeće sredstvo za ,,guranje“ i popularizovanje boljeg uvida u živote takozvanih starleta, koje svoje zanimanje ni same ne umeju da definišu. One zbog toga počinju da se bave određenim profesijama, kako bi dobile bar neko zvanje. Glavna sfera u kojoj ih najviše ima je muzika iza koje se vešto kriju, ali njihov glavni cilj je prodavanje svog tela i bavljenje čuvenom elitnom prostitucijom. Mnoge ličnosti iz različitih sfera i sa visokih funkcija iskorištavaju svoje pozicije, te ih koriste zbog njihovog glavnog cilja, a one zauzvrat dobijaju naslovne strane, popularnost na televiziji i sve ostale beneficije. Zbog njihovog ponašanja, kod kvalitetnih i školovanih umetnika se stvara revolt zbog davanja bilo kakve prilike da se takve ličnosti poistovećuju i stavljaju u isti koš sa pravim i talentovanim umetnicima.

Pored neosnovanog probijanja kroz sve vrste medija, tu se nalaze i ostali proizvodi koji se nezasluženo nalaze na udaru popularnosti. Neki od njih su nekvalitetna književna literatura, koju pišu one persone bez ikakve kvalifikacije za to, mnogi prehrambreni proizvodi koji sadrže nedozovljene materije, kao i neke turističke agencije koje preko lažnih afera dostižu u novine i dobijaju na popularnosti.

Čuvene pojam ,,kumovske veze“ gde svako svakom čini uslugu za uslugu teme su koje su u velikoj meri prisutne u našem narodu. Time dolazimo do momenta kada počinju da se zbijaju razne šale apropo teme poput ,,Dok završim fakultet, sve veze za posao ima da po’m’ru!“ U prvi mah vrlo smešno i šaljivo, a onda kad malo bolje razmislimo, shvatimo da u svakoj šali ima i pomalo šale, a da je sve ostalo zapravo istina. Kako veze ne bi ,,pomrle“, do dobijanja diploma i akademskih titula se sve češće dolazi isto onako kako se došlo i na fakultet. Ćerka profesora, sin pevača, šurak od njegove snaje i sve ostale familijarne veze stupaju na snagu. Najveća zabluda nastaje kada se korupcija javlja i na držanim fakultetima, ali se ona vešto ,,krije“, a zapravo postaje javna tajna. Najveći paradoks je što mnogi ne kriju kako su došli do nekih pozicija i javno govore o tome sa ponosom, bez ikakvog straha, a zapravo govore o protivzakonitim radnjama.

Čuvena narodna poslovica ,,Para vrti gde burgija neće!“ govori nam da je novac sredstvo kojim možemo kupiti sve. Mada, moža ipak ne možemo. Novcem nikad nećemo moći da kupimo moral, čast, poštenje i miran san, što su osnovni faktori za uspešan i srećan život svakog čoveka. Svaki početak biljke je koren, a koren društva je čovek. Podsticajem naroda na obrazovanje i okretanje ka kulturnom uzdizanju smanjićemo stopu razaranja kulture kroz primitivizam, nemoral i korupciju, koji su glavni faktori stanja u kojem se nalazimo, i time dobiti da naš plod bude zreo, čist i zdrav za konzumiranje.

Ana Antonić, studentkinja na odseku Menadžment umetničke produkcije i medija.
Mentor seminarskog rada: prof. dr Zoran S. Nikolić