Jedan od vodećih umetnika našeg doba, autor o kome se najviše govori u svetskim umetničkim krugovima i velikim centrima kakvi su Njujork, London, Amsterdam, Pariz, predvodnik mlade generacije savremenih umetnika koji su odrasli sa digitalnom tehnologijom i za koje je ona njihova druga priroda, počeo je sasvim skromno u Stonesfieldu, seocetu nedaleko od Oksforda:

Upoznajte Eda Atkinsa (1982), britanskog umetnika poznatog po svojim video-instalacijama i multimedijalnoj poeziji, predavača na Goldsmiths koledžu u Londonu.

Njegovi radovi promeniće način na koji doživljavate realnost i svoje fizičko postojanje, učiniće da preispitate smisao seksa, ljubavi i smrti u digitalnom svetu. Atkinsonove izložbe pretvaraju galerije u nadrealne prostore u kojima se prepliću fizičko i virtuelno, auditivno i taktilno – one omogućavaju gledaocu nezamislivo:

– Da fizički uđe u umetničko delo i nekoliko sati provede u njemu.

Drugim rečima, Atkinsonove izložbe su spektakli u kojima gledalac nije pasivni posmatrač, već aktivni učesnik umetničkog sveta.

Hans-Ulrich Obrist, čuveni švedski kustos, ističe da Atkins, iako je mlad, danas važi za jednog od najvećih umetnika našeg doba.
Sa svega 35 godina, Atkins je već imao samostalne izložbe u znamenitim svetskim galerijama kao što su Tate Britain, Stedelijk Museum Amsterdam, Chisenhale Gallery, MoMA PS1, Serpentine Gallery, Palais de Tokyo, Kunsthalle Zürich.

Savremeni umetnik stvara na laptopu

Kao svoje prve ljubavi Ed Atkins ističe film, muziku, literaturu i video-igre. Umetnost je jednostavno njegov način da svoje strasti spoji u jedan medijum.

Kada je u pitanju Atkinsov radni proces, on se odigrava na laptopu, gde moderni umetnik sastavlja kompjuterski generisane predmete u delo koje će zapanjiti i protresti gledaoca i istovremeno ga naterati ga da se zapita o suštinskim pitanjima koja opsedaju čoveka današnjice.

Umetnik kombinuje layer slike sa fragmentima govora, muzike i pisanja. Da bi stvorio svoje delo, Atkins često sarađuje sa stručnjacima za kompjuterski generisanu animaciju (CGI). Umetnik ispituje hiperrealne prostore koje su kreirali novi softverski sistemi i stvara kompleksno okruženje naseljeno različitim avatarima, virtuelnim likovima ispunjenim tamnim željama i nesvesnim strahovima.

Digitalna tehnologija u službi umetnosti

Avatare koje koristi u svojim umetničkim radovima Atkins kupuje sa sajtova kao što je Turbosquid, ali ih onda na svoj kreativan i neobičan način orgranizuje i stvara od njih umetnost koja pokreće duboka pitanja o odnosu čoveka i tehnologije.

Svoje virtuelne likove Atkins oživljava pomoću Faceshifta, softvera koji mapira pokrete facijalne ekspresije. Ovo je isti tip object-recognition tehnologije koji koriste i Microsoft i aplikacije kao što je Snapchat, koji se služi hvatanjem pokreta (motion capture) kako bi ukrasio ljudsko lice različitim dodacima kao što su cveće, zečje uši, pseća njuškica i sl.

Međutim, Atkins, kao i neki drugi savremeni umetnici, ovu tehnologiju koristi da istraži kompleksna pitanja odnosa čovekovog tela i digitalne stvarnosti, potrebe za intimnošću u tehnološkom svetu i granicama razvoja.

Kada prisustvujete njegovoj izložbi, krećete se kroz prostore galerije koji su izmenjeni njegovim video-instalacijama, surround muzikom i zvučnim efektima – nalazite se u svetu koji je mešavina fizičke realnosti i virtuelne stvarnosti. Drugim rečima:

Nalazite se u umetničkom delu savremenog stvaraoca.

Umetnost koja nastaje u spavaćoj sobi

Kako izgleda stvaralački proces digitalnog umetnika?

Možda će vas začuditi, ali:

Njegov početak je zapravo vrlo sličan onome što svi mi radimo kada dobijemo novi telefon ili instaliramo kul interaktivnu aplikaciju koja može da menja oblik našeg lica, dodaje mu objekte ili kreira naše avatare u virtuelnoj realnosti:

Igra se sa njom dok leži u svojoj sobi.

Atkins svoj rad opisuje kao „bedroom practice”: umetnik se igra sa svojim licem i njegovim ekspresijama, istražujući šta može da izvuče iz softvera.

Međutim:

Iako koristi tehnologiju koja ima široku upotrebu u savremenom svetu, pre svega na društvenim mrežama i internetu, dakle tehnologiju koja je dostupna svima, jedna stvar od Atkinsa čini velikog umetnika.

Tajna je u – načinu posmatranja.

Ed Atkins se igra sa softverom, komunicira sa njim, istražuje njegove mogućnosti i proučava njegov uticaj na sopstveno postojanje. Način na koji potom kroz kombinovanje pisanja, muzike i montiranja stvara kompleksna dela koja pokreću suštinska pitanja o čovekovoj egzistenciji – jedinstven je i čini od Atkinsa jednog od najzanimljivijih umetnika današnjice.

Kako digitalno u umetnosti vraća čoveka samom sebi

Uprkos poetskom govoru u fragmentima kojim se njegovi likovi služe i emotivnoj muzici koja je deo atmosfere Atkinsovih svetova, kritika je primetila da je osnovna emocija koju umetnikovi avatari predstavljaju – praznina.

Ali glavno pitanje je šta se krije iza takve praznine, odnosno šta je cilj umetničkog dela?
Jednostavno: Sa njihovim pravim, trodimenzionalnim postojanjem, Atkins želi da podseti svoje gledaoce na jednu stvar koja je u današnjem svetu zaboravljena:

– Na telesnost.

Ljudsko telo koje je fizički prisutno, koje raste, razvija se, stari i propada – to je ono na šta Atkins želi da njegovi gledaoci obrate pažnju. Drugim rečima, na fizičko postojanje koje u svetu kodova počinje da gubi svoj značaj.

Virtuelnost savremenih vizuelnih svetova i njihov duboki uticaj na način na koji poimamo telesnost i fizičku stvarnost osnovni je motiv Atkinsonovog dela.

Umetnik koji je ostvario svoj san

S obzirom na veliku popularnost i priznanja kritike i stručne javnosti, Ed Atkins danas može u potpunosti da živi od svog umetničkog rada, i to vrlo dobro. To mu daje slobodu da se apsolutno posveti svojoj umetnosti i istražuje nove načine da svoju inspiraciju pretoči u zanimljiva dela.

Iako je njegovo prebivalište u Londonu, on često menja mesto svog boravka i živi u velikim umetničkim centrima kakvi su Njujork, Pariz, Amsterdam.

Ed Atkins je ostvario san mnogih mladih umetnika, međutim, to nije najlepša strana njegovog umetničkog uspeha. Naime, Atkins je ispunio i san dvoje ljudi bez kojih ne bi postao to što je danas:

– Svojih roditelja.

Atkinsonov otac bio je grafički umetnik, a majka profesor umetnosti u državnoj školi. Oboje su žudeli za karijerom u umetnosti, ali zbog brige o stabilnim prihodima, morali su da se odreknu tog sna.

Ed Atkins je ostvario ne samo svoj nego i san svojih roditelja i svestan je privilegije koju mu je njegova umetnost donela: „Nikome u mojoj porodici nije bilo dato da živi kao ja, niti da radi ono što zaista želi”, konstatovao je u jednom intervjuu.

Odnos tehnologije i umetnosti

Jedno od najčešće postavljanih pitanja danas jeste ono o odnosu digitalnih gedžeta i umetničkog izraza:

Da li je savremena tehnologija nešto što je u potpunoj suprotnosti sa svetom umetnosti ili ona zapravo može da pomogne umetniku da se izrazi na nov i relevantan način?

Atkins digitalno tretira kao efekat koji omogućava umetničkom delu da postigne savremen izraz i da komunicira sredstvima svoga doba. Međutim, način na koji strukturira digitalno u svojim video-instalacijama i drugim umetničkim delima vezan je za strukturu poetskog jezika i filmske umetnosti. Njegovo delo primer je uspešnog spoja digitalnih efekata i tradicionalnijih umetnosti kakve su pisanje i film.

Kada je u pitanju odnos savremenog umetnika prema novim tehnologijama, Atkins ima izbalansiran stav prema novim medijima izražavanja:

Naime, tehnologija nije pretnja umetničkom delu, kao što ni njena upotreba u umetnosti ne treba da bude sama sebi cilj. Tehnologija postaje legitimno sredstvo modernog umetničkog izraza, u smislu da omogućava umetniku da savremenim jezikom, ovde i sada, iskaže stvari o kojima se umetnost pitala od svog postanka.

U svom delu Atkins je umetnost i tehnologiju doveo do savršene sinergije koja na moderan i neočekivan način pokreće večna pitanja o smislu čovekovog života.

Reč je o svetski priznatom mladom umetniku koji zahvaljujući spoju savremenih tehnologija i umetničkih postupaka može u potpunosti da živi od svoje umetnosti.

Digitalna znanja izučavaju se na prestižnim umetničkim fakultetima

Kao što vidimo na primeru Atkinsonove umetnosti i drugih stvaralaca njegove generacije, savremena vizuelna umetnost prevazišla je granice medija u kojima se tradicionalno izražavala.

Atkinsonova dostignuća uče nas jednom važnom primeru:

Umetnost i te kako ima svoje mesto u svetu digitalnih tehnologija, a moderni stvaralac može da radi ono što voli i da živi od toga.

Tajna je u ovome:

Potrebno je biti otvoren za nove medije izražavanja i iskoristiti ih u umetničke svrhe.

Umetnici našeg vremena stvaraju svoj vizuelni identitet podjednako i u analognom i u digitalnom formatu, zbog čega su, pored znanja iz sfere umetnosti, potrebna i ona iz oblasti digitalnih tehnologija i grafičkog dizajna koja se stiču na prestižnim umetničkim fakultetima kakav je Fakultet savremenih umetnosti.

Studiranje na odseku Grafičkog dizajna na Fakultetu savremenih umetnosti omogućava vam da ovladate najnovijom digitalnom tehnologijom i njenom upotrebom u umetničke svrhe, kao i da steknete klasična znanja iz umetnosti. Zahvaljujići ovome možete da sublimirate različite vrste dizajna i tako kreirate nezaboravne vizuelne proizvode kojima će se diviti svet.

Drugim rečima, FSU vas priprema da budete umetnik 21. veka.