Sagledavši trendove i praksu savremenog doba, lako se može zaključiti da vreme u kojem živimo sve više nameće i traži od pojedinca multidisciplinarnost.
U eri ekspanzije medija i novih tehnologija, da bi opstao u profesiji interesovanja i aktuelnom prostoru delovanja s jedne strane i pritisku tržišta, čak i kada su umetnost i kultura u pitanju, s druge strane, bez obzira kojom profesijom se primarno bavio, pojedinac je prinuđen da širi svoja interesovanja i stiče znanja i veštine iz srodnih oblasti i disciplina, time postajući osposobljen za samostalno delanje u oblasti kojom se bavi.
Potražnja za „3 u 1” individuama
Ograničeni resursi, ekonomski nedostaci i tehnički problemi sve češće od pojedinca traže da sam, ne zaviseći i ne oslanjajući se primarno na sistem, instituciju i kolektiv, zbirom svojih različitih veština srodnih disciplina nudi rešenja u odnosu na izazove koji se nameću.
Ova potražnja za metaforički rečeno „3 u 1” individuom zastupljena je u svim sferama ljudskog života, što se može opisati i jednim banalnim primerom: da je danas dobar trgovac onaj koji je upoznat sa veštinama samopromocije, a ne onaj koji ima najbolju robu.
Ako uzmemo u razmatranje interno postavljenu temu koja se tiče dramskih umetnosti i medija, na svakodnevnom nivou javlja se potreba za interdisciplinarnošću i širokim obrazovanjem delatnika u kulturi.
Budućnost umetničkih projekata zavisi od vas
U vremenu kada se ulaganje u kulturu i umetnost svelo na minimum i kada su umetnički sadržaji ostali u senci rijaliti programa, svezastupljena disciplina i neophodan element, u ovom slučaju dramskih umetnosti, jeste menadžment, od kojeg sve češće zavisi budućnost nekog umetničkog projekta.
Međutim, iako je primarni zadatak menadžmenta u opštem smislu, pre svega, upravljanje resursima, promocija, komuniciranje sa javnošću, obznanjivanje, kao rezultat vremena i okolnosti u kojima se umetnost i kultura nalaze, a nadovezujući se na težnju ka multipraktik pojedincu, sve češće praksa teži da se od menadžera u kulturi traži i kreativnost i samoinicijativno delanje, time šireći krug delovanja od suštih ekonomsko organizacionih zadataka.
Dakle, ne samo menadžment u upravljačkom smislu, već i kreativno delovanje u oblasti dramskih umetnosti i medija postaju neizostavni deo ove profesije, što samim tim povlači i neku vrstu reforme studija produkcije umetnosti i medija na Akademiji lepih umetnosti i multimedija.
Šta studenti dobijaju na studijama produkcije umetnosti i medija?
Uvođenjem novih predmeta i metoda rada, potencirajući ne samo teorijsku već i praktičnu nastavu, studenti pomenutog smera nakon završenih studija biće osposobljeni i obučeni za kreiranje kreativnih sadržaja i njihovu primenu.
Prolazeći kroz kompletan umetnički proces od nastanka ideje do same realizacije, budući producenti biće kompletno obučeni za multimedijalni i umetnički rad.
Činjenica je da danas u svetu, kao i kod nas, mnogi umetnici preuzimaju na sebe ulogu i glumca i reditelja i producenta, na taj način ne zaviseći od drugih parametara, resursa i sistema na putu ka sopstvenom umetničkom cilju.
U najmanju ruku, reditelj danas mora da bude i scenarista i montažer, glumac, terapeut i moderator, likovni umetnik, dizajner i art direktor…
Oblasti dramskih umetnosti više ne smeju biti usko segmentirane, već se pojedinačni smerovi i stručni predmeti moraju preplitati među sobom, obučavajući studente za multimedijalni rad i komunikaciju u sistemu savremenih tehnologija.
Iskustva visokog školstva u oblasti umetnosti u Evropi i svetu upravo se baziraju na sublimaciji različitih oblasti u jednu širu oblast, time obučavajući pojedinca za slojevito delovanje, ne samo u okviru institucije, već kao entiteta u moru ponuda.
Dakle, može se uvideti da savremeni tokovi društva od pojedinca očekuju takozvani efekat „švajcarskog noža”, gde se u okviru jednog proizvoda ili, u ovom slučaju čoveka, može naći više različitih alata.
Redefinicija obrazovnih metoda na svim smerovima
Važno je napomenuti da bi ova ideja o redefinisanju trebalo da bude utemeljena ne samo na odseku Menadžment umetničke produkcije i medija već i Dizajnu, Dramskim umetnostima, kao i na odseku Likovne umetnosti.
Zadatak glumca danas je da bude i retoričar, pedagog, medijator, zabavljač, interpretator, pevač, igrač, spiker, voditelj, prezenter, nosilac psihodramskih formata, pokretač društvenih događaja…
Ni likovni umetnik se ne može zaustaviti na četkici i platnu, već svoj talenat mora da primeni i u dizajnu, performansu, na ekranu…
Razvoj tehnologije doneo je sa sobom i razvoj mnogih profesija i omogućio link ka svetu, pa tako novinar pomoću mobilnog telefona danas sam može da snimi emisiju, reportažu itd, pretpostavljajući da se, u skladu sa navedenim, i sam razume u pisanje, montažu, promociju…
Ono što na kraju ostaje jeste mudra politika zajedničkog delovanja sa zadatkom definisanja novih stručnih oblasti, odnosno zvanja koje se stiče nakon završenih osnovnih studija, sa predloženim redefinisanjem.
OSNOVNE TEZE BUDUĆEG RAZVOJA KATEDRE:
- MULTIMEDIJALNI PRISTUP
- INTERDISCIPLINARNOST
- TEHNOLOŠKA OPISMENJENOST
- MEDIJSKA OPISMENJENOST
- PRAKSA
- SUBLIMACIJA PREDMETA I DISCIPLINA U JEDNU CELINU
Petar Stanojlović, reditelj, docent i prodekan ALUM-a
